Одржан концерт и изложба у част Владана Деснице

На концерту “Музика Ивана Галеба” премијерно је изведена камерна композиција књижевника Владана Деснице, на основу необјављених и јавности до сада непознатих музичких партитура пронађених у пишчевој заоставштини, а које су добијене на увид љубазношћу пишчевих насљедника.

Министар просвјете и кутуре Републике Српске Наталија Тривић рекла је да јој је велика част и задовољство што има прилику да отвори овај значајан догађај, који ће обогатити културни живот и уткати нове спознаје о овом значајном умјетнику суптилног изражаја и префињене естетике.

“Истакнути романописац, аутор 34 приче, једне пјесничке збирке, једне драме, врсни естетичар који се бавио и теоријом филма, био је и велики поклоник музике. Школовао је глас и свирао виолину, као и његов главни јунак у његовом најпознатијем роману - 'Прољећа Ивана Галеба' ”, навела је Тривићева.

Она је додала да је јавности мало познато да се Десница окушао и у музици, што говори како је био свестран умјетник.

“Необјављене и јавности непознате музичке партитуре пронађене у пишчевој заоставштини, љубазношћу његових насљедника, сада су стигле и до Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске”, истакла је Тривићева.

Она је захвалила Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске за то што је још једном показала да је значајан носилац културног живота и развоја друштва и што је још једном истакла значај културе и умјетности која је слободна, без стега.

Тривићева је обраћање присутнима завршила ријечима Владана Деснице: “Како би се човјек радовао, како би се радовао у правом, чистом смислу те ријечи, треба за један тренутак опет постати дијете. Радост је ствар коју одрасли не познају. Они том ријечју називају нешто сасвим друго, сасвим различито. Треба много, много наивности за праву, чисту радост. Права је радост у ствари безразложна. У том и јест њена чудесна љепота”.

Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиљана Петровић Зечић рекла је да се ове године навршава 55 година од Десничине смрти, великог писца чији стил критика неријетко пореди са Ивом Андрићем.

“Ово вече је посвећено Владану Десници, као омаж писцу, својеврстан омнибус који смо замислили у виду три приче које су организовале три библиотеке - Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске”, навела је Зечићева.

Она је напоменула да је иницијатива да се овај пројекат спроведе у Београду, Новом Саду, Бањалуци и потом у Исламу Грчком код Задра, гдје је Десница живио, радио и окончао живот, потекла из Народне библиотеке Србије.

Замјеник управника Народне библиотеке Србије Беба Станковић рекла је да ово вече показује колико је важна сарадња установа културе.

“Изложба и музички део вечерас настао је захваљујући сарадњи Библиотеке града Београда, Народне библиотеке Србије и Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и младих музичара са Музичке академије у Београду. Доказ да сарадња културних установа увек може дати изузетне догађаје, а овај је изузетан по томе што се упознајемо са новом димензијом Владана Деснице”, навела је Станковићева.

Унука Владана Деснице Ксенија Шкарић рекла је да је њен дјед свирао виолину, али да је “врло радо пребирао по клавиру” и импровизовао на овом инструменту.

“Моја мајка и и тетка се сјећају да никада није имамо неку технику, али да је то увијек звучало иновативно. Изгледа да је он од почетка компоновао. И даље у животу није постао професионални музичар, али све што је радио на неки начин је повезано са музиком”, испричала је Шкарићева.

Она је навела да је у насљеђу породице Кула Јанковића /Деснице су са женске стране насљедници чувеног Стојана Јанковића, који је у 17. вијеку био вођа српских котарских ускока, а за заслуге у борби против Турака, добио и титулу коњаника од Млетачке Републике/. Ту је писац створио нека од својих најзначајнијих дјела, а и сахрањен је у цркви поред утврђења.

Ово историјско здање, како је рекла Десничина унука, посједује и вриједне збирке икона, средњовјековног оружја, етнографску и археолошку збирку и библиотеку.

Шкарићева је навела да су објекти који су срушени у посљедњем рату обновљени и под кровом, да су просторије прилично уређене, те да предстоји сређивање збирки и стварање услова у којима би се према музеолошким критеријумима чували експонати.

Они су, према њеним ријечима, спасени и сачувани, великим дијелом захваљујући Миши Савићу, кустосу музеја у Бенковцу, који је дио збирки склонио у Београд, након чега су, кроз међудржавну размјену, враћене породици.

Из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске наводе да су необјављене и јавности непознате музичке партитуре пронађене у пишчевој заоставштини, а које су, љубазношћу његових насљедника, сада стигле и до концертне сцене.

На изложби су на више паноа изложене старе фотографије Владана Деснице, цитати из његових књига и историјске чињенице у вези са пишчевом биографијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.