Одлазак барда српског гумишта

Г.С.
Одлазак барда српског гумишта

БЕОГРАД - Бард српског глумишта Бора Тодоровић преминуо је јуче у 84. години у Клиничком центру Србије у Београду, а умјетници кажу да је његов одлазак означио нестанак најведрије личности београдског пејзажа.

Тодоровићева смрт за његове колеге представља губитак сјајног друга и пријатеља. Један од најпопуларнијих и најталентованијих глумаца у историји бивше Југославије и Србије Тодоровић је недавно оперисао слијепо цријево, а током опоравка му је позлило и пао је у кому из које се није пробудио.

- Напустио нас је један од најзначајнијих, најпопуларнијих и најшармантнији глумац у историји српског позоришта, филма и телевизије. Бора је био и остаће упамћен по улогама малих људи који се сналазе уз осмех и приче за преживљавање. Често је играо самог себе са шармом који је заштитни знак Београда. Са Бором одлази најближи род многих грађана Србије, а мени ће недостајати мој старији брат - рекао је драмски писац Душан Ковачевић.

Бора Тодоровић рођен је 1930. године у учитељској породици у Београду. Напустио је студије машинства и посветио се студирању глуме. Био је у класи са Љубом Тадићем, Слободаном Цицом Перовићем, Марком Тодоровићем код професора Јозе Лауренчића. Брат је славне Мире Ступице, а отац глумца Срђана Тодоровића и глумице Дане Тодоровић.

Први позоришни ангажман имао је у Београдском драмском позоришту, али убрзо са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом одлази у Загреб гдје је четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта. По повратку у Београд до 1983. играо је у Атељеу 212, у коме се и најдуже задржао играјући у представама: "Развојни пут Боре Шнајдера", "Радован ИИИ", "Маратонци трче почасни круг", "Чудо у Шаргану"... Од оснивања Звездара театра члан је његове трупе.

На филму је остварио велики број значајних улога, препознатљивих по његовом озбиљном изразу лица чак и када је ријеч о комедијама. Многе реплике ликова које је играо данас су препознатљиве и често цитиране. Играо је врло различите улоге, од пионира нове умјетности филма и заговорника нових слобода у филму "Маратонци трче почасни круг", комичног лопова и преваранта који преживљава ратне године у "Балкан експресу" до вође "ромске мафије" у "Дому за вешање" и лика Луке Лабана у "Професионалцу".

Крајем 2012. године у једном од интервјуа открио је да се повлачи из свијета глуме, бар када је ријеч о позоришту.

- Ја сам добро. А, што се тиче глуме, престао сам. Не могу више. Доста је. Не да не могу физички и ментално него ми је, право да вам кажем, мало досадило. Дуго сам у том послу и видим да неки леп живот пролази поред мене. Има лепог живота и без глуме. Овако сам само фокусиран на то. А ту сам неки пут задовољан, неки пут незадовољан... А није ни пристојно више, право да вам кажем. Доста је било, и превише. Немам неки нарочит мотив - рекао је тада Тодоровић.

Театролог Јован Ћирилов оцијенио је да је "нестао један од најведријих глумаца и личности београдског пејзажа".

- И то је некаква животна противречност повезивати Бору Тодоровића са крајем. Остаје нам уверење да глумачка уметност оставља за собом траг, пре свега у његовој породици, у његовом сину, утицају који је учинио на друге, бар утиску да се са ведрином може пролазити кроз наш тегобни живот и кроз нашу средину у којој увек има вишка историје - казао је Ћирилов.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић наглашава да је смрт Тодоровића "огроман губитак и за нашу кинематографију и за позориште и за породицу и културу". Вијест о Бориној смрти Зеленовића је јако растужила.

- Он је био стуб југословенске кинематографије. То је каријера која је трајала као мало која, он је још 1956. играо у филму "Мрежа" Бојана Ступице и тада је почео своју филмску каријеру и свих ових година био је присутан и на филму и на телевизији. Оно што је радио 80-их година са свим најпознатијим редитељима са ових простора је то по чему се наша кинематографија препознаје - рекао је Зеленовић.

Истиче да су многи глумци учили прави занат играјући са Тодоровићем и напомиње да ће генерације памтити чувене реплике из различитих филмова као што је: "Само, тетки да дам лек".

- Својим улогама обележио је многе филмове попут Шијановог "Маратонци трче почасни круг" или "Балкан експреса" Бранка Балетића. Треба да будемо срећни што смо били савременици таквог уметника - каже Зеленовић.

Слично размишља и редитељ Горан Паскаљевић.

- Бора је био велики, суптилан глумац, али пре свега сјајан друг и пријатељ. Духовит, увек најмлађи у друштву. Али, нажалост, најмлађи и одлази. Неизмерно сам тужан - казао је редитељ Горан Паскаљевић.

Глумац Бранислав Лечић рекао је да му је "веома тешко што је отишао један од изузетних глумаца и пријатеља".

- Са њим сам радио филм "Професионалац" и то је било на моје задовољство, јер никада лакше и лепше нисам радио са једним глумцем који и те како уме да направи флексибилну границу између свог интимног, приватног и онога што је глумачки задатак - истакао је Лечић.

Каже да је српско глумиште изгубило талентованог и спонтаног глумца који је увијек успијевао да остави свој лични печат у свему што је радио.

- Мислим да га је то карактерисало кроз цео живот, а то су могли и сви остали да осете, а то је да се не зна да ли се зеза или глуми, да ли је озбиљан или се шали. Његова духовитост и хумор су били храна не само на сцени, већ и изван ње, зато што је заједно са Драганом Николићем и другим глумцима успевао да направи занимљиву атмосферу, као и да створи приче, анегдоте које и дан-данас живе - каже Лечић.

Министар културе и информисања Србије Иван Тасовац је у своје и у име Министарства упутио телеграм саучешћа породици Боре Тодоровића.

- По једној легенди, велики глумци нас напуштају лети, када је позоришна сезона завршена, када знају да је мисија за ту годину заокружена, остављајући нас да се сећамо њихових бројних улога којима су обогатили животе свих нас - наводи Тасовац у телеграму.

Он је додао да је Бора Тодоровић био не само један од највећих глумаца наше епохе, већ и један од највољенијих.

- Својим улогама у филмовима "Балкански шпијун", "Маратонци трче почасни круг", "Национална класа", "Балкан експрес" и представама "Чудо у Шаргану", "Арсеник и старе чипке", "Развојни пут Боре Шнајдера", као и бројним другим глумачким бравурама исписао је најблиставије странице нашег позоришта и филма - казао је Тасовац.

Кремација и сахрана Боре Тодоровића биће у четвртак у 16 часова на Новом гробљу у Београду. Комеморација ће бити одржана у Атељеу 212 истог дана у 13 часова.

Награда у Кану

Бора Тодоровић био је добитник многих признања и награда. Освојио је "Стеријину награду" за улогу у представи "Маратонци трче почасни круг", награду "Ћуран" за улоге у представама "Маратонци трче почасни круг", "Мрешћење шарана", "Псеће срце", "Лари Томпсон - трагедија једне младости", "Зоранов брк" за "Повратак", признање "Павле Вуисић" за животно дјело те Гран при за улогу у "Професионалцу" у Кану.

Топ десет улога

Сигурно је да ће Бора Тодоровић остати запамћен по бројним улогама, али неке се посебно издвајају. То су Лука Лабан у "Професионалцу", Ђенка - "Маратонци трче почасни круг", Ожалошћени - "Ко то тамо пева", Слободан Боб Михајловић у серији "Врућ ветар" и Петар Марков Јаковљевић у "Балканском шпијуну". Ту су и роле у ТВ серији "Дипломци", филмовима "Национална класа", "Балкан експрес", "Дом за вешање" и "Посебан третман".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана