Очај и спас у “Дивљем месу”
Бањалука - Ријечи теже од челика, реплике које истином парају већ помало затрован ваздух и судбинска реченица упућена свима онима који сматрају да је у Европи боље него на тлу у којем спава њихово дјетињство, одјекнуле су са сцене као опомена, истинита и горка, “Хоћете тамо гдје вам се имена неће знати”.
Класик јужнословенске драматургије “Дивље месо” Горана Стефановског, у до сада невиђеној поставци Дине Мустафића, прва је представа изведена у оквиру такмичарског дијела програма на Театар фесту “Петар Кочић 2015”.
У понедјељак увече у Народном позоришту Републике Српске многима је остала она оштра “длака у грлу” о којој су глумци на сцени причали и која отровом у коријену ствара “дивље месо” препуно људских страхова, питања без одговора, металног укуса промашености и тмине. Публика која је имала прилику да ужива у креацијама глумачких великана Зијаха Соколовића, Јосипа Пејаковића, Вере Машић громогласним аплаузом указала је поштовање ансамблу Народног позоришта Сарајево.
Колико дубоке несреће, нажалост, живи у већини породица 21. вијека, гдје се води борба да се очува породица, а све измиче контроли, гдје су родитељи беспомоћни и гледају како се њихова дјеца не сналазе у браку, у потрази за послом, потрази са самим собом... Ипак, наду да боље сутра постоји даје онај тренутак када на свијет дође нови живот, први пут отвори очи и чији откуцаји срца враћају вјеру у добро.
- Некада смо мислили да је то текст о прошлости, а данас видимо да је то текст који и те како може пророчки говорити и о будућности, о односу Балкана и Европе, о нашим предрасудама, атавизмима и генерацијским надама, али и стрепњама пред временом које нам предстоји. Неке реплике код Стефановског и данас одјекују злокобно, јер преиспитују наш идентитет, наше традицијске вриједности које су срушене, у једном новом времену неолибералне тржишне логике економије која меље обичне животе - истакао је Мустафић.
Свака реченица и дијалог носиле су поруку, а најјачи утисак оставила је сцена у којој, на неки начин митски лик мајке, Вере Машић, која представља све мајке овог времена, изговара клетве које се на нашим просторима изговарају без задршке и промишљања, чиме она затвара проклетство.
Лик “крвника”, неуништивог банкара Нијемца Клауса оживио је Зијах Соколовић.
- Сарадња је била необично инспиративна, јер је требало одиграти тог човјека, а да нема предзнаке неког менталитета, карактерне црте, већ један однос са ситуацијама које доноси са собом. Повукли смо читав његов свијет на његову стилску страну, јер он не припада ситуацији, сем што изврсно говори наш језик. У томе и јесте тајна његове проституције, која је отишла тако далеко. Питање капитала и тих односа је фасцинантна ствар - казао је Соколовић.
Јосип Пејаковић је рекао да је са лакоћом играо лик оца који је против свих искривљених вриједности и онога што долази из Европе.
- То је и мој лични став када је у питању Европа, јер ми тамо морамо бити далеко најбољи да би нам признали просјечност. Треба да дигнемо глас и боримо се да што дуже не будемо дио тог немилосрдног, фашистички настројеног простора, јер они ће сигурно пропасти прије него што ми уђемо, а ако ми уђемо, гарант ће се распасти - кроз смијех је нагласио Пејаковић.
Пратећи програм
Филм Вернера Херцога “Војцег”, снимљеног према истоименом драмском тексту Георга Бихнера, приказан је јуче на сцени “Петар Кочић” у оквиру пратећег програма фестивала.
Сусрет са лингвистом “Са смијехом кроз српски језик (језичка монокомедија)” у извођењу Милорада Телебака изведена је у 18 часова, такође на овој сцени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
