Објављено ново издање култне књиге “Хуго Прат: Жеља да се буде бескористан”: Животни пут оца Корта Малтезеа

Бранислав Предојевић
Објављено ново издање култне књиге “Хуго Прат: Жеља да се буде бескористан”: Животни пут оца Корта Малтезеа

ПАРИЗ – Култна књига “Хуго Прат: Жеља да се буде бескористан” Доминика Птифоа тридесет година након првог издања добила је ново, потпуно издање које је недавно објављено у Француској.

Ново издање “Сјећања и размишљања”, како гласи поднаслов књиге о животу и дјелу умјетничког гиганта и оца славног стрип хероја Корта Малтезеа, односно огромног интервјуа који је са њим водио критичар и издавач Птифо (у сарадњи са Бруном Лагранжом), допуњено је необјављеним уводом и садржи поглавље у којем се прате посљедње четири године Пратовог живота.

Човјек који је створио легенду о Корту Малтезеу и сам је већ за живота постао легенда. У овој књизи, писаној непосредно прије његове смрти, открио је бројне мистерије свог бурног и занимљивог живота. Необична мјешавина француско-енглеског, јеврејско-шпанског и турског поријекла, Прат је рођен 1927. године као Венецијанац, пробудио се као умјетник у Етиопији гдје је открио фашизам и љубав, научио да црта и замрзио колонијализам.

Враћа се као дјечак у Венецију гдје се крије посљедњих година рата  и носи све униформе, непријатељске и савезничке.

Са двадесет и три године кренуо је за Буенос Ајрес, дијелећи своје вријеме између стрипова, путовања и друштвене екстраваганције, потом се 13 година касније вратио у Венецију, како би повео стрип у новом смјеру, да би се условно речено 1984. скрасио у Швајцарској гдје је преминуо 1995. године. Направио је око седам хиљада стрипова, од “Пиковог аса” преко “Ана из Џунгле” до “Корта Малтезеа”, “Индијанског љета”, “Форта Вилинга” и других,  постао уникатан дио поп културе за живота, дао огроман допринос уласку стрипа у академске кругове, а након смрти постао је глобална умјетничка икона.

Током живота неколико пута је обишао планету, пратећи трагове Рембоа, Стивенсона, Џека Лондона и многих других познатих и незнаних пријатеља свјестан, по сопственим ријечима, да је смрт само једна ставка у животу што говори и Птифоу.

- До данас је већ требало три пута да умрем, због свега што сам појео, због свега што сам попио, због свих жена са којима сам био. Мој живот је почео много прије него што сам се родио и замишљам да ће се наставити без мене дуго након тога - рекао је Прат.

Пратово друго путовање је унутрашње. Стручњак за кабалу, упућен у вуду, откривач чудног на шест или седам језика научених и изговорених и скоро тридесет хиљада прочитаних и прикупљених књига, Хуго Прат је тајанствени господин Венеције кога у овој књизи срећемо са његовим бројним теткама, сестрама различитих раса, његовим рођацима, његовим женама и  дјецом, његовим ликовима, његовим пријатељима и самом смрћу.

Овај дуги интервју обилно је попраћен фотографијама, цртежима и акварелима и представља студиозно, чаробно и необично путовање у унутрашњи универзум једног од најважнијих умјетника 20. вијека. Књига се појавила на српском језику у издању “Службеног гласника” и доживјела је три распродата издања, а посљедње је објављено 2017. године.  Књигу је са француског превео Миодраг Марковић.

“Одисеја”

Прат у књизи тврди да он живи у библиотеци, не у кући и да је остварио један од Борхесових снова.

Омиљена књига била му је “Одисеја”. Почео је да чита са осам година и то је прва књига коју је купио од свог џепарца, тако да није превише чудно што је Корто Малтезе, тако очигледно један од далеких потомака Одисеја, као морнар који иде из пустоловине у пустоловину. Славни писац Шели је тврдио “да смо сви ми помало Грци”, а Прат је ту још директнији. Он каже: “Сви смо ми Хомерови потомци”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана