Објављено допуњено издање монографије "Бан Милосављевић - Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име"

Миланка Митрић
Објављено допуњено издање монографије "Бан Милосављевић - Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име"

БАЊАЛУКА - Монографија која носи наслов "Бан Милосављевић - Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име" Зорана Пејашиновића објављена је, сада већ далеке, 2004. године, а ове године добила је своје ново и допуњено издање.

Објављена је у издању Архива Републике Српске, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, а њени рецензенти су Боривоје Милошевић и Владан Вуклиш.

Ова публикација садржи три велике цјелине - Од ђака до министра, Бан Врбаске бановине (1929-1934) и Поново у Београду, а јавности је представљена у четвртак увече у вијећници Банског двора.

Од првог издања прошло је скоро 20 година, друго издање допуњено је и побољшано у сваком смислу, а како Пејашиновић истиче, с обзиром на то да већина млађе популације вјероватно и не зна да постоји прво издање, главна намјера била је да управо због тога ново и буде приређено.

- Издање је прије свега намијењено млађим људима који би требало да имају потпунију слику о бану Милосављевићу. Књига је измијењена највише у дизајнерском смислу - казао је Пејашиновић за "Глас Српске".

Он је навео да је у међувремену, од објаве првог издања, у Бањалуци урађено много када је ријеч о очувању сјећања на бана Милосављевића - подигнут је споменик, у Народном позоришту Републике Српске играна је представа (Златно доба), више се говори о њему, објављени су његови мемоари.

- Бањалука се континуирано одужује, на један лијеп начин том човјеку. Међутим, долазе младе генерације које мање о томе знају и које треба подучавати. Он је сјајан примјер узора, човјека који је, у свему што је радио, и као војник, и као војни писац, и као министар и као бан, био чврст, карактеран и успјешан. Био је војник, а неимар - објаснио је Пејашиновић.

Како додаје, о бану Милосављевићу се мало ван Бањалуке зна, нарочито у Србији те да стога треба поправити нешто и на том пољу.

- А он је озбиљан калибар, озбиљан војник, писац и неимар који треба да нађе своје мјесто у цјелокупној српској историји. Надам се да ће ова књига, која ће бити промовисана и у Србији, направити помак у том правцу - испричао је Пејашиновић и додао да је у књизи заступљено доста нових илустрација и да је, са дизајнерске стране, направљено значајно побољшање.

Како је појаснио, у плану је и реализација путујуће изложбе, којом ће бити обухваћено неколико градова.

- Оно што је некако остало недоречено је тај књижевни дио. То је био човјек који је иза себе оставио десетине дјела. Има и још нешто веома занимљиво. Иза њега су остали тајни списи, рукописи и нешто о чему он није хтио да говори за живота. Најављујем да ће у наредних неколико мјесеци, до краја године, бити објављен један Милосављевићев рукопис о краљу Александру. То је контроверзан рукопис о којем он није говорио - наводи Пејашиновић и наглашава да је то у сваком смислу рукопис који је тајна историја.

Монографија је заснована на архивској грађи Архива Републике Српске, Архива Југославије и Архива Српске академије наука и уметности (САНУ), необјављеним списима у власништву породице Милосављевић те на стотинама различитих публикација, радова и новинских чланака, али и на неколико разговора са савременицима.

Цјелине

Прва цјелина књиге прати његово поријекло, школовање, дјетињство те његово учешће у балканским и Првом свјетском рату. Такође приказује његову поратну и цивилну каријеру. Други дио, који је најобимнији, бави се периодом бановања, када је био на мјесту првог старјешине Врбаске бановине (1929-1934). То је био период познат као "златно доба", током којег су настале неке од најважнијих установа Бањалуке и период великих промјена у Бановнини. Трећа и посљедња цјелина обухвата његов одлазак из Бањалуке, повратак на мјесто министра саобраћаја, сукоб с краљем и посљедње двије деценије живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана