Објављена пета збирка прича Роберта Е. Хауарда “И родиће се вештица”: Крај саге о Конану Симеријанцу

Овај подухват објаве прича о једном од најпопуларнијих хероја палп литературе започет је 2019. године, а дјела су објављена у издавачкој кући “Стахор”.

Хауардове приче, које обилују живописним авантурама препуним акције, сматрају се каменом темељцем поджанра мача и магије. Збирка “И родиће се вјештица” насловљена је према истоименој причи из 1934. године, која се сматра једном од Хауардових најпознатијих и најомиљенијих новела из серијала о Конану.

Посљедња “Страхорова” књига са авантурама најчувенијег варварина Хиборијанског доба доноси његову очајничку борбу да преживи најезду дивљих Пикта на немирној граници Аквилоније (“Преко Црне ријеке”), догађаје који су довели до тога да од капетана дворске гарде постане жртва мучења и потом, осветнички заповједник номадске пустињске хорде (“И родиће се вјештица”), сусрет са магом васкрслим из понора Празнине на тајанственом острву Вилајетског мора (“Нечастиви од гвожђа”) и епски сукоб са моћним Црним пророцима у високим гудурама Химелијских планина (“Људи Црног круга”).

Предговор издању написао је Горан Скробоња, писац и преводилац фантастике и искрени поклоник Хауардове прозе, који је и иницирао наведени подухват објављивања збирки прича и романа о Конану Симеријанцу. Говорећи о Хауардовим причама као о дјелима која својим архетипским својствима зраче вјечном привлачношћу, понудио је одговор на питање одакле осјећај необичне свјежине тих рукописа.

- Хауардова проза је производ његовог доба, периода од краја двадесетих и почетка тридесетих година прошлог века, неоптерећена политичком коректношћу и воук сентиментима који данас, чини ми се, и писце и уреднике, преводиоце и издаваче, нагоне на својеврсну аутоцензуру. По недостатку данашњих обзира према осетљивим (премда често лицемерним) гледиштима миленијалаца, Хауард је ближи писцима претходних генерација, од Твена и Стивенсона, до Велса или Бароуза. Зато нам данас приче о Конану изгледају необично свеже, оне су исприповедане једноставним језиком, испуњене живописним описима и разгаљујућим недостатком обзира, тако да нам поред узбуђења и занимљивих заплета доносе и дашак ранијег, слободнијег доба - написао је Скробоња.

Поред ових класичних прича, у књизи је по први пут на српском језику штампан и Хауардов есеј “Хиборијанско доба” који даје историјски оквир и географски и демографски поглед на свијет у којем је варварин са брда Симерије успео, снагом својих мишића и челика, да завлада најмоћнијим царством те заборављене епохе.

Све заступљене приче красе илустрације Дражена Ковачевића и Александра Тешића, а књига садржи 314 страна.

Аутор

Роберт Ирвин Хауард био је амерички писац палп литературе различите жанровске оријентације. Написао је преко три стотине прозних остварења и седамсто пјесама, а најпознатији је по серијалу прича о Конану Симеријанцу, које су излазиле у палп магазину “Чудне приче” током велике економске кризе. Лик Конана постао је књижевна икона поп­ културе чији значај и утицај могу да се пореде само са онима које су извршили јунаци попут Тарзана, грофа Дракуле, Шерлока Холмса и Џејмса Бонда. Значајан траг на поп културу оставио је и Хауардов најкомплекснији лик, Соломон Кејн, мрачни пуританац из 16. вијека и хладнокрвни борац против космичког зла. Хауард је трагично окончао живот, када је у тридесетој години извршио самоубиство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.