Објављена монографија “Лобачев: Чардак и на небу и на земљи”: Капитално књижевно дјело о великану српског стрипа

Овај културни програм, посвећен једном од кључних аутора руске и српске стрип сцене, као повод има објављивање деценијама ишчекиване монографије “Лобачев: Чардак и на небу и на земљи”, аутора Здравка Зупана (1950-2015), у издању београдских кућа “Модести стрипови” и “Макондо”, као и сабраних дјела Лобачева која већ четири године излазе у издању “Маконда”. Зупанова монографија једна је од темељних књига српске популарне културе и бави се ликом и дјелом аутора, који је стварао дуже од 80 година и оставио неизбрисиви траг у нашој умјетности и култури прије и послије Другог свјетског рата.

- За мене је ова монографија и велика част и огромна радост. Радост, јер је то доказ да мој живот и труд нису прошли узалуд. Част, јер је она изишла у Београду, граду који ми је најдражи на свету, а који сам морао да напустим, не својом вољом, оних мучних и мутних послератних четрдесетих година. Иако по рођењу Рус, и поред прохујалих деценија, и дан-данас се осећам Београђанином. И ова монографија је изванредан доказ да ме ова земља, овај чудесан град на ушћу Саве у Дунав сматрају као свог - рекао је Лобачев пред своју смрт поводом припреме ове монографије.

Материјале о његовом стваралаштву за ову монографију прикупљао је Здравко Зупан преко 30 година, све до преране смрти 2015. године. Осим Зупанових и Лобачевљевих, у књизи се налазе и текстови Жике Богдановића, Срећка Јовановића, Слободана Лукића, Васе Павковића, Зорана Ђукановића, Саше Ракезића, као и издавача Живојина Тамбурића и Кристијана Релића.

Покојни Зупан је писао да је за њега Лобачев узор у сваком погледу.

- Родити се као син царског вицеконзула, рано остати без родитеља, неколико пута без домовине, отпочети више пута у животу са два кофера у руци, а притом задржати ведрину духа, оптимизам и веру у боље сутра, то укратко значи бити Ђорђе Лобачев. Пре пар година седео сам у једној београдској башти са дизајнером Драганом Мишковићем, који је припремао неколико краћих телевизијских емисија о стрипу. Под утиском управо прочитане чика Ђорђеве аутобиографске књиге “Кад се Волга уливала у Саву”, у једном тренутку је, отприлике овако, рекао: “Ако у животу постављамо себи узоре, онда то не би требало да буду велики људи или познате историјске личности, онда то треба да буде неко као што је Ђорђе Лобачев” - написао је Зупан.

Зоран Стефановић, који је годинама сарађивао са Зупаном, приредио је и припремио коначне материјале, са додатним истраживањима, у сарадњи са Ирином Антанасијевић и другим истраживачима. Монографија садржи пробране стрипове као узорке жанрова којима се Лобачев највише бавио, изабране књижне, новинске и стрипске илустрације, карикатуре, калиграфије, слободне илустрације и меморабилијске материјале. Књига и детаљна стрипографија, библиографија илустрованих књига и библиографија текстова о Лобачеву помоћи ће даља истраживања о овом умјетнику.

Сабрана дјела

Паралелно је изашло још једно важно издање: трећи том сабраних дјела Ђорђа Лобачева под насловом “Баш Челик и Биберче”  (1938-1943), гдје су објављени најславнији радови овог српско-руског умјетника. Издање је обогаћено предговором Жике Богдановића “Ђорђе Лобачев или Детињство поново пронађено”. Попратни текстови освјетљавају феномене рада овог великана. Прије свега објашњено је како је древна индоевропска, словенска и српска вјера Лобачевљевом ингениозношћу сачувана у облику модерне популарне културе америчког типа и како су ови стрипови крајем 1930-их увели српски фолклор као важан жанр визуелне литературе у свјетску поп културу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.