Објављена књига Јована Делића “Сажета поетика сажимања”: Ново испитивање Кишове прозе
БАЊАЛУКА - Данило Киш један је од писаца чијим дјелима се изнова и изнова враћамо, тражећи у њима нешто ново, или поново другачије, тумачећи раније прочитано.
Осим читалаца и љубитеља Кишовог писања, његовим дјелима изнова се враћају и они који проучавају књижевност и који покушавају да докуче мало више, те из тога и данас ничу нови списи, студије, погледи и друга дјела. Међу најновијим је књига Јована Делића “Сажета поетика сажимања”, истраживачка студија посвећена Кишу. Делић је раније објавио и издања “Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе” (1995) и “Кроз прозу Данила Киша, ка поетици Кишове прозе 2” (1997), а најновије дјело је студија о тенденцијама и доминантама у Кишовој прози.
- Делићева књига сажето и прегледно говори о најважнијим поетичким питањима и темама у књижевности Данила Киша. Трагајући за Кишовом поетиком, Делић је написао студију о тенденцијама и доминантама у Кишовој прози - забиљежио је издавач дјела “Архипелаг” који је недавно објавио поменуту књигу.
Како наводе, испитујући Кишов опус, почевши од “Мансарде” и “Псалма 44”, преко “породичног циклуса” (“Пешчаник”, “Башта, пепео” и “Рани јади”), до “Гробнице за Бориса Давидовича”, “Енциклопедије мртвих” и “Лауте и ожиљака”, поетичке списе, разговоре и поезију, Делић је издвојио неколико тематских тенденција, поетичких доминанти и доминантних поступака присутних у Кишовој књижевности.
- Тематске тенденције које Јован Делић сматра кључним у Кишовој књижевности јесу: фуга смрти, породични круг, књижевност као књижевна тема и воз и возни ред. Доминантни поступци у књижевности Данила Киша, према Делићу, јесу: историчност, цитатност, дијалог с митом, документаристички приступ, интермедијалност, иронични лиризам, циклизација, жанровска хибридност, идеја контракњиге, фрагментарност и енциклопедизам. О свакој од ових изразитих тенденција и доминантних поступака Делић је написао посебан истраживачки текст који испитује њихову појаву и улогу у појединачним Кишовим књигама и у контексту Кишове укупне поетике - наводи издавач о овој публикацији.
Делић се у књизи бави и тенденцијама у избору и обликовању ликова у Кишовој прози, те, како издавач наводи, нуди подстицајан поглед на основна питања Кишове прозе и поетике.
О аутору
Јован Делић је професор и дописни члан Српске академије наука и уметности, у одјељењу језика и књижевности и главни уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Међу неколико стотина публикација које је објавио издвојене су “Критичареви парадокси” (1980), “Српски надреализам и роман” (1980), “Традиција и Вук Стеф. Караџић” (1990), “Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића” (1991), “Иван В. Лалић и њемачка лирика” (2011).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
