Објављен зборник “Змијањски писци - Кочићеви сљедбеници”: Пркос Давида Штрпца као књижевни темељ

Ради се о обимној књизи. Она је значајна за очување културне баштине краја који је подарио чак 94 аутора који су чували, његовали и развијали књижевну традиција из које су поникли. Један од приређивача књиге Видосав Ђурђевић, писац и дугогодишњи новинар, каже да је идеја за антологију настала од завјета датом покојном књижевнику Ђури Дамјановићу, али да је прошла скоро деценија од идеје до реализације.

- Једном приликом послије ратних сукоба разговарао сам са Ђуром Дамјановићем, под окриљем неког кафанског амбијента на тзв. “Бијелом путу” на закорак у Голеше када ме нешто замолио. Рекао ми је: “Молим те, ако смогнеш снаге, окупи све змијањске писце у једну књигу, свој избор или какву панораму... Јер велики Андрић је давно рекао, а многи су га потврдили: “Што није записано као да се ни догодило није...” А толики наши људи пишу и штета је да све то остане без везе расуто”. И, ево, испуњавам ту подстицајну жељу. Осмјелио сам се да сачиним ову панораму која је, гле чуда, окупила близу стотину Змијањаца из чијих сам књига преузео њихова остварења и уврстио их у овај избор - каже Ђурђевић за “Глас Српске”.

Књига на 490 страница садржи радове 94 писца, иако је по ријечима Ђурђевића почетни рад кренуо скромније, али је захваљујући помоћи сарадника и пријатеља, и коауторке Гроде Регодић, на крају превазишла сва очекивања, како обимом тако и квалитетом садржаја.

- Када сам почео рад на књизи скупио сам радове 40 писаца и рачунао на још десетак, али када сам био на пола посла, контактирао сам са Гроздом Регода за помоћ, иначе једном дивном женом и врхунским педагогом која је објавила десетак књига о Змијању и одиграла важну улогу у промовисању змијањског веза као културне баштине. Испоставило се да ми је Грозда нашла 11 књижевних имена, од којих, да будем искрен, за неке нисам ни сам чуо те ми је помогла са лектуром и уређивањем, због чега сам осјећао обавезу да је позовем и наведем као коаутора, иако то она није жељела. Имао сам велику помоћ од писца и новинара Ранка Прерадовића, мојих рецензента, господе Николе Девуре и Остоје Дулића, Слободана Ћоћкала, Мирослава Танасића, Драгутина Илића, књижевника Бранислава Кнежевића и других колега и сарадника - навео је Ђурђевић.

Књига је реализована уз техничку помоћ Савјета за културу, секције “Коријени” удружења “Светионик”и издавачке куће “Бесједа”, који су имали кључну улогу да она угледа свјетлост дана уз врхунски квалитет издања.

Скоро у свим одабраним текстовима уочљива је оданост аутора Кочићевом месијанству. Истина, слобода, отаџбина, правда, љепота, поштење, доминантне су емоције и оквири у којима се крећу интересовања и опредјељења писаца из књиге, али Ђурђевић наводи једну особину карактеристичну за све писце.

- Истакао бих пркос, онај Давидов пркос као кључну заједничку особину свих писаца скупљених у овој књизи, који се мијењао у складу са временом, али је остао као темељна снага која их је водила у њиховој књижевној мисији - објаснио је Ђурђевић.

Аутори су поредани по хронолошком кључу, по датуму рођења од великог Петра Кочића до најмлађег Александра Удовчића рођеног 2002. године. Наравно Петар Кочић је почетак и темељ, не само змијањске литературе него и као наш предак и ауторитет, као симбол, као одређење идентитета. Ту је најубједљивији и највећи сљедбеник Кочићев, неко ко је на првом мјесту послије Кочића, Милан Будимир, академик, филолог, балканолог..., ту је и поменути Ђуро Дамјановић и други. Сви су бирани само по једном кључу, да сваки Змијањац који је објавио књижевни рад буде поменут унутар ове књиге - закључио је Ђурђевић.

Промоција

Књига је промовисана протекле седмице у Банском двору, уз пригодан пратећи програм и занимљиве госте, али по ријечима аутора то је само почетак представљања књиге.

- Следећа је заказана за традиционални “Кочићев збор”, гдје осим промоције књиге планирамо представити и библиотеку аутора окупљених у њој, уз занимљив пратећи програм. Потом ће услиједити промоције на Зеленковцу, Сремској Митровици, Новом Саду, Филолошком Факултету у Бањалуци и друге - навео је Ђурђевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.