Објављен роман “Орлов престо” Фуентеса на српском језику

Један од најзначајнијих писаца Мексика и Латинске Америке Фуентес (1928-2012) овим дјелом показао је сву своју виртуозност и способност да је сваки роман различит од претходних. Радња романа бави се политичком фикцијом јер је писан из перспективе 2003. године о мексичким предсједничким изборима 2024. године.

Наиме, наслов романа “Орлов престо” је симболичан израз за фотељу предсједника Мексика, док је држава под санкцијама зато што је одбила да учествује са војском САД у окупацији Колумбије у борби против нарко-картела и што не прихвата цијену нафте коју захтијевају Американци. 

Казна стиже у виду гашења сателита за комуникације који је изнајмљен од Американаца тако да Мексико остаје без телефона, рачунара, телевизије и свих могућих медија. Једини начин да протагонисти борбе за предсједнички положај комуницирају јесу писма.

Цијели роман састоји се из размијењених писама. Из њиховог садржаја видимо сву корупцију, лажи, уцјене и преваре које се користе да би се стигло до највишег положаја. Једна суморна слика политичке сцене актуелна данас колико и јуче и не само у Мексику. 

Фуентес је зајахао врх таласа драматичних књижевних и политичких трансформација као један од лидера таласа латиноамеричке књижевности у времена када је Фуентес себе и савременике попут Габријела Гарсије Маркеса убрајао у глас немоћних људи који живе под деспотском влашћу.

Сам аутор је у једном од интервјуа роман “Орлов престо”, написан у позном дијелу његове каријере када је већ постао звијезда глобалне књижевности, назвао жестоком сатиром, а не дјелом пророка, иако није искључио ни ту могућност.

- “Орлов престо” је сатира. Сатира не познаје сажаљење. То је књига која не настоји да пророкује, већ да прогони читаоца. Надам се да се прича овог романа неће догодити, али бојим се да ће то бити пророчанство, јер егзорцизам може постати пророчанство - говорио је Фуентес.

Сам аутор, једна од митских фигура латиноамеричке књижевности прошлог вијека, себе је за живота описивао као премодернистичког писца који је користио само оловке, пера и папир уз питање: “Да ли је ријечима потребно нешто више”. Приликом говорења о свом процесу писања истицао је да прије него што отпочне са писањем себи постави још једно питање: “За кога ја то пишем”.

Једнаку пажњу медија привлачили су његови политички и друштвени ставови, често у жестокој контрадикторности са ставовима које је износио у својим дјелима. Током живота је био истакнут критичар Институционалне револуционарне партије, странке која је владала Мексиком од 1929. па све до избора Висентеа Фокса 2000. године.

Критиковао је и неспособност Мексика да се спријечи трговина дрогом и јавно износио симпатије према запатистичкој војсци националног ослобођења. Фуентес је такође био критичан према политици САД, посебно према супротстављању Роналда Регана Сандинистима.

“Тајмс” је описао Фуентеса као модерног либерала, примјећујући да критикује ексцесе и љевице и деснице, али да без проблема живи у хедонистичком стилу припадника више класе. 

БИОГРАФИЈА

Фуентес је рођен у Панама ситију, од мајке Берте Масијас и оца Рафаела Фуентеса, који је касније постао мексички дипломата.

Како се породица селила због очеве каријере, Фуентес је своје дјетињство провео у неколико престоница Латинске Америке, што је било искуство које му је касније по сопственом признању помогло да се боље критички осврне на Латинску Америку од 1934. до 1940. године. Међу његовим најпознатијим дјелима су “Смрт Артемија Круза” (1962), “Аура” (1962), “Стари гринго” (1985) и “Кристофер нерођени” (1987). Преминуо је 2012. у Сјудад де Мехику, када је имао 83 године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.