Објављен нови број часописа “Српски преглед”: Трајност и у најтежим временима

Професор Филолошког факултета у Бањалуци и главни уредник “Српског прегледа” Душко Певуља за “Глас Српске” казао је да нови број овог часописа одликују разноврсност садржаја, угледни аутори, те значај обрађиваних тема из наведених подручја.

- Привилеговано мјесто у новом броју “Српског прегледа” има филозофска расправа Зорана Арсовића, професора на Филозофском факултету у Бањалуци, под насловом “Таоци на неодређено вријеме”. Арсовић филозофском мисаоношћу храбро мисли о нашој тренутној збиљи, чуду у којем се нашао читав свијет. Уплашени, као да смо престали мислити о коријенима пошасти са којом се суочавамо. Арсовић јој проналази коријене у модерном духу, човјеку који је у његовој власти и који је умјесто спаса на својој застави истакао прогрес, обездуховљено напредовање, показује се у нашим данима, у ништа - објаснио је Певуља.

Према његовим ријечима, Арсовић луцидно приказује да је криза захватила сам смисао човјековог битисања, и то у тренутку када је он бахато, помахнитало, помислио да све може.

- А не може скоро ништа! Арсовић пледира за нужност повратка Створитељу, од ког смо се у помахниталој гордости самодовољности тако упадљиво одметнули. Зато он закључује: “Без тога човјек не може нигдје, не иде, ма колико симулирао ход. Порећи Божју опстојност лако је попут самоубиства. И једнако бесловесно”- истакао је Певуља.

Нагласио је да, поред тога, “Српски преглед” у новом броју објављује избор из поезије Сергеја Јесењина у преводу пјесника Зорана Костића, док је у рубрици “Проза” неколико приповједака Вуксана Кнежевића које прати и кратак аналитички текст Драгољуба Којчића о главним својствима прозног рукописа овог аутора.

- Пјесник Мирослав Алексић написао је аутопоетички текст под насловом “Слагање времена”, у којем је открио неке од тежишних својстава свога поетског гласа, а изнесене поетичке ставове поткријепио је и са десетак пјесама - рекао је Певуља.

Како је казао, централни “преградак” часописа “Студије и огледи” занимљив је по заступљеним ауторима и њиховим текстовима.

- Пјесник Гојко Ђого и режисер Емир Кустурица пишу о Петеру Хандкеу, професор Петар Милосављевић о хрватској идеји југословенства, њеном заснивању, реализацији и претпоставкама, прије свега филолошким и културолошким, захваљујући којима је била могућа. Ирена Арсић расправља о односу српске историографије према Србима у Дубровнику, док пјесник Ђорђе Нешић пише надахнут текст о новој књизи Чедомира Вишњића - испричао је Певуља.

Објаснио је да у сталној рубрици “Лик прошлости” Љиљана Мачкић објављује текст о знаменитој књизи Стојана Новаковића под насловом “Српска књига, њени продавци и читаоци у 19. веку”, која је објављена прије тачно 120 година, а ни данас није изгубила своју актуелност, јер је наш простор и даље књижарски неувезан и трагично расцјепкан.

- У овом броју Матија Бећковић и Миро Вуксановић прилажу пригодне текстове поводом смрти митрополита Амфилохија Радовића, а Ранко Поповић и Зоран Костић текстове поводом смрти сликара Тихомира Илијашевића - навео је Певуља.

Такође, Душко Певуља пише о књизи Јована Сундечића о Божидару Петрановићу, која је први пут послије седамдесетих година 19. вијека прештампана у Бањалуци ове године.

Часопис закључује цјелина под насловом “Читање као преиспитивање” у којој су објављени критички осврти и приказ новоизашлих књига.

Филологија

Певуља је истакао да је у едицији Филологија “Српског прегледа”, као девета књига, објављена студија Милутина Мићовића под називом “Његошева луча”.

- Читав овај број, на око 300 страница, потврђује редакцијску опредијељеност да садржајем балансира између важних слојева наше прошлости, нарочито оних неправедно скрајнутих, и да буде креативни осврт на наше вријеме, његову проблематику и слику - навео је Певуља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.