Објављен 27. број култног часописа "Знак Сагите"
БЕОГРАД - Објављен је нови, 27. по реду број култног часописа "Знак Сагите", који доноси приче домаћих и регионалних аутора, као и теоријско-есејистичке прилоге и приказе из жанра фантастике и хорора.
Уредник новог броја је Миодраг Миловановић (1961), уредник "Емитора", часописа удружења "Лазар Комарчић", који је приредио практично алманах смртоносног габарита од 350 страна, а не само пуки часопис.
- У новом броју "Знака Сагите" или боље речено алманаха смртоносних димензија, можете прочитати приче писаца из локала и писац из региона, нешто комунистичко, а нешто окултно, све у свему довољно фантастике да прегурате јесен и без Сајма књига, наводи Миловановић.
Прозни блок чини половину броја, а отвара га прича Адријана Сарајлије "Теренско истраживање", слиједе "Дјевојке са сусједног крова" Веронике Санто, "Сви Крићани лажу" Наташе Милић, "Јакопус Краут: Смена саћа" Илије Бакића, "Седам одсто" Бошка Мартиновића. Блок посвећен причама, затварају "Преко ријеке", "На правом мјесту у криво вријеме" и "Утјецај модерне технологије на збацивање сексуалног јарма" хрватског писца научне фантастике Далибора Перковића, с којим је урађен и интервју. Разговор с Перковићем уједно отвара други дио часописа, посвећен теоријско-есејистичким прилозима и приказима.
Текст "Бранко Китановић - Стаљиниста на крилима маште" Миодрага Миловановића доноси осврт на живот и дјело Бранка Китановића, публицисте и једног од раних популаризатора научне фантастике као жанра код нас, а одмах затим ту је и прилог "Научна фантастика јуче, данас, сутра" управо Бранка Китановића. Слиједе текстови "Гностици, фабијанци и СФ визионари" Владимира Ђурића, два увода из омнибус издања романа Роберта Силверберга из осамдесетих које је приредио и превео Ратко Радуновић, затим "Друга свест" у српској култури и књижевности 19. и 2.0 века" Немање Радуловића и "Порекло појма научна фантастика и његово доспевање на наше просторе" Миодрага Миловановића.
Посљедње странице часописа доносе осврте на нека од актуелних издања фантастике. Никола Бубања пише о књизи Историја српске научно-фантастичне књижевности XИX и XX века Александра Б. Недељковића, док Димитрије Војнов у тексту "Страх српских писаца од будућности" пише о дјелима Милана Микија Аранђеловића. На посљедњим страницама часописа нашла су се два текста Илије Бакића "Авантуре контроверзног албино антихероја" у којима се познати писац и критичар фантастике бави Муркоковим јунаком Елриком од Мелнибонеа и "Постљуди на Дрвосвету" у којем приказује стрип албум "Ловци на нектар "Александра Ристорчелија и Лорана Женфора.
ИСТОРИЈА
Први број је изашао у марту 1993. године и под власништвом и уредништвом Бобана Кнежевића (1959) тј. "Еверест медија" изгурао првих 26 бројева и 30 година, поставши један од симбола домаће жанровске сцене.
Током постојања "Знак Сагите" је објавио радове скоро свих значајних имена домаће жанровске сцене, а за њега и у њему су писали великани домаће фантастике, хорора и кримића попут Горана Скробоње, Ота Олтвањија, Дејана Огњановића, Ратка Радуновића и бројних других аутора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
