Обиљежено 98 година од смрти Алексе Шантића

Парастос су служили мостарски свештеници Радивоје Круљ, Душко Којић, Бранимир Боровачанин и Небојша Радић, уз присуство чланова Управног одбора мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва /СКПД/ "Просвјета" , Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва /СПКУД/ "Гусле" и замјеника предсједника Градског вијећа Велибора Миливојевића. Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић истакао је да је Алекса Шантић понос и прави примјер како се може бити и Мостарац и књижевник и Србин. "У ранија времена је живот био тежи, а опет су једни друге више поштовали.

Он треба бити свијетли путоказ свима нама у Мостару како треба живјети и радити, а град кроз враћање његовог имена улицама, трговима, школама треба показати какву будућност и на којим основама желимо да изградимо", нагласио је Миливојевић. Он је истакао да би друштвена заједница у цјелини требала да више промовише лик и дјело Алексе Шантића, али не само његов, него низа других умјетника и књижевника који требају да буду узор дјеци. Члан Надзорног одбора СПКД "Просвјета" Градског одбора Мостар Златко Сердаревић нагласио је да је Алекса Шантић човјек који је задужио, не само ову, већ и наредне генерације својим дјелом и личношћу.

"Када се спомене Мостар прва алузија је Алекса Шантић. Када се говори о његовом дјелу онда треба истаћи да су сви познати књижевници и књижевни критичари сагласни да је он уникум у смислу да је писао искрену поезију, што је мало ко од других пјесника са простора бивше Југославије", рекао је он. Сердаревић истиче да је мало која личност као Алекса имао способност и дар да је његово величанствено дјело потпуно сагласно са његовом личношћу.

"Какво му је дјело, таква му је личност. Када се чита његова поезија види се његов лик, а када се гледа његов лик може се осјетити његова поезија. Да не говоримо колико је Шантић волио све народе, уважавао мултиетнички живот у Мостару, колико је цијенио комшилук, о томе су пјесме испјеване. То је основни разлог зашто је тако обљубљен код свих и зашто траје и зашто ће трајати", рекао је Сердаревић. Он је подсјетио да је у предратном периоду тадашња власт Мостара јако пуно урадила на афирмацији његовог дјела и лика, покрећући манифестацију "Шантићеве вечери поезије", подигнута је статуа, биста, помпезно обиљежена стогодишњица његовог рођења.

"Као и у сваком рату, и у овоме је дошло до деструкције његових обиљежја. Сада је мостарски Градски одбор СПКД Просвјета преузео организовање Шантићеви вечери поезије, које су поново доживјеле тријумф и кроз ту манифестацију враћено је име пјесника у Мостар", рекао је Сердаревић. Сердаревић истиче да има случајева да се у неким круговима негира његово дјело, а врло је чудно да у школским уџбеницима нема Шантића или је то минимум.

"Још траје деструкција његовог дјела, али пуно тога је и постигнуто, посебно Шантићевим вечерима које су међународног карактера", рекао је Сердаревић. Предсједник СПКУД "Гусле" Радислав Тубић нагласио је да ово удружење и "Просвјета" достојанствено чувају сјећање на Алексу Шантића. "Нажалост, не осјећамо да је то случај са Градом, а Шантић је свој живот посветио овом граду и по његовом лику и дјелу Мостар је познат надалеко.

Једна од школа, заправо Гимназија Мостар, требала би да носи Шантићево име као некада", навео је Тубић. Он је нагласио да би се стално требало присјећати Шантићевих порука о заједничком животу и да се људи односе једни према другима на најбољи начин. Алекса Шантић умро је 2. фебруара 1924. године од туберкулозе, тада неизљечиве болести. Мостар и данас памти и препричава његову сахрану, јер се таква ни прије, ни послије није догодила у граду на Неретви. Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, гдје проводи највећи дио свог живота. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека. Аутор је антологијских пјесама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу", "Не вјеруј", "Претпразничко вече", а његов пјеснички опус има више од 700 пјесама.

Почетком 1887. године постао је сарадник "Голуба", затим часописа "Босанска вила", те "Нове Зете", "Јавора", "Отаџбине". Наредне године основао је Српско пјевачко друштво "Гусле", а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора "Просвјете". Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа "Зора", који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.

Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914. Више школа у Републици Српској и Србији, те једна школа у Сарајеву носе његово име.

По њему је названо и једно мјесто у Војводини. Нажалост, у Шантићевом родном граду, само у трећини његове улице данас стоји табла са његовим именом, а гимназија која се по њему звала преименована је у Гимназију Мостар. У Мостару је остао само Шантићев парк, гдје се налази и његов споменик. Српско просвјетно друштво "Просвјета" Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле" у Мостару сваке године организују "Шантићеве вечери поезије", а сваке треће године на манифестацији се додјељује и Књижевна награда "Алекса Шантић".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.