Обиљежено 90 година Руског дома, признања министру Будимиру и Кустурици

Медаљу руске Федералне агенције "Россотрудњичество", у присуству званичника Русије, Србије и Републике Српске, на свечаности у Руском дому, Будимир је добио за јачање мира, пријатељства и сарадње.

Кустурица, који је добио медаљу "Велики руски писац Фјодор Достојевски" Министарства културе Русије за допринос у очувању и промоцији насљеђа руског писца Достојевског, захвалио је на признању, те поручио да руска култура никада не може доживјети "отказ".

- Ако вјерујемо у Достојевског, видјећемо све што треба да видимо. Достојевски је био човјек који је откривао најдубље људске тајне - рекао је Кустурица.

На скупу је саопштено да је академик Српске академије наука у уметности Славенко Тезић примљен као дописини члан Руске академије наука.

Гости на свечаности били су руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко, те званичници Русије, Србије и Републике Српске, међу којима и шеф Представништва Републике Српске Млађен Цицовић, министар здравља Србије Даница Грујичић, као и дјелатници из области науке, културе и умјетности, представници СПЦ.

Претходно је отворена изложба о животу и раду руске емиграције у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца и дјелатности Руског дома у различитим периодима његовог постојања, коју је отворила директор Руског научног института Ирина Антанасијевић и признати колекционар дјела руских сликара Владимир Пешић.

Као знак захвалности за помоћ и допринос раду Руског научног института на пољу истраживања руске емиграције додијељене су плакете ове научне институције Милани Живановић са Института за новију историју Србије и Александру Станковићу који је уступио дио заоставштине руског царског официра Константина Егера, који је био први професор сценског мачевања на Академији уметности у Београду.

Поводом овог јубилеја "Пошта Србије" је објавила пригодно издање поштанских марака "90 година од оснивања Руског дома у Београду", а први примјерци су уручени руководиоцу "Россотруњичества" Јевгенију Примакову и Ксенији Баумгартен, унуци Василија Баумгартена, аутора пројекта зграде Руског дома.

Баумгартен је био и руски и југословенски архитекта, војни инжењер, генерал руских Белогардејаца и Југословенске краљевске војске.

У музичком дијелу програма наступила је Ирина Крутова, једна од најбољих руских вокалних умјетница данашњице, која је захваљујући препознатљивом стилу и маниру извођења постала синоним за руску романсу.

На изложби, која ће у Руском дому бити отворена од 10. априла до краја маја, представљена је архивска грађа, документарни дигитализовани материјали, уникатни предмети и умјетничка дјела из фондова водећих музеја Русије и Србије и приватних колекција.

На изложби, која је реализована у сарадњи са Руским научним институтом у Београду, поставку чине експонати из Државног историјског музеја у Москви, који су до 40-их годинапрошлог вијека чувани у спомен музеу рзског цара Николаја Другог у Београду.

Ту су и експонати из Војног музеја у Београду, Историјског архива Београда, Муезја у Белој Цркви, приватних колекција Александра Станковића, Влаидмира Пешића, Горана Вудраговића, Светлане Илић, породице Тарасјев, архива Руског научног центра у Београду и Руског дома.

Према програму, сутра ће у Руском дому у 18.00 часова бити одржан солистички концерт једног од најзначајнијих пијаниста данашњице, руског виртуоза Бориса Березовског.

Руски дом у Београду отворен је у априлу 1933. године уз подршку краља Александра Првог Карађорђевића, а на иницијативу Руског комитета за културу. Руски дом постаје нови дом за Русе који су изгубили своју домовину због трагичних догађаја 1917. године /Октобарска револуција/.

Ова институција постаје и главно средиште духовног и културног живота на Балкану, које већ готово један вијек чува заједничку историју руског и српског народа, саопштено је из Руског дома.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.