Обиљежено 200 година од рођења Његоша

Предсједник САНУ Никола Хајдин је, обраћајући се окупљенима, међу којима је био и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, рекао да су Његошу дужни и у обавези сви који говоре српским језиком, "ма како га на различитим просторима сада називали".

Хајдин је подсјетио да је Његош био један од првих чланова САНУ, у вријеме када се зачела као Друштво српске словесности, да је писао подобно и сагласно времену у којем је живио, те да је његово дјело наџивјело његово вријеме.

Академик Матија Бећковић истакао је да је све што је најљепше и најдубље речено потписано Његошевом руком и да је Његош само записао оно што су сви знали и памтили.

Наводећи да је од Његоша остало неколико наслова који су постали јеванђеља, а о којима је исписана читава библиотека, Бећковић је рекао да преточено у метафизичке и духовне појмове Његошево дјело престаје да буде употребно и постаје свето и да Његош остаје на сигурном у поезији, свевремен и савремен.

"Као што се чини да смо све мање информисани што је више средстава информисања, као и да о Његошу све мање знамо, што се више умножавају његове монографије и биографије", рекао је Бећковић, наводећи да Његош "остаје већа тајна него што је био прије његовог откривања".

Према његовим ријечима, Његош је у трећем вијеку живота доспио на ону висину на коју доспијевају свјетлосни синови сунчеве породице, тамо гдје су Ајнштајн, Тесла и Миланковић.

"Жалио је што се није јасније родио, а ми гледајући данашњу неизрециву количину јада, видимо колико би погрешио", рекао је Бећковић.

Академик Светозар Кољевић рекао је да је Његош до смрти остао привржен својој земљи и одбрани националних интереса и да је видио своју "бесудну земљу као огледало свеколиког бесудног свијета".

Академик Миро Вуксановић говорио је о томе да је Његош путовао по свијету тражећи помоћ за Црногорце, о покушају да га отрују, о томе да је донио штампарију, отворио прву школу, покренуо први часопис.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.