Обиљежено 150 година Матице српске у Новом Саду

Свечаности у Новом Саду присуствовали су председница Скупштине Србије Маја Гојковић, министар културе и информисања Иван Тасовац, савјетница предсједника Србије Јасмина Митровић Марић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и потпредсједеник покрајинске Владе и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић.

Присутнима се први обратио епископ бачки Иринеј који је рекао да је од свог самог оснивања Матица српска била нераскидиво везана са Епархијом бачком и са Српском православном црквом у цјелини и да је тако и дан данас.

"То показује да је Матица српска увек схватала органску везу између аутентичне културе и духовности", рекао је Иринеј, додајући да је пресељењем матице у Нови Сад тај град с правом постао духовни центар српског народа, а Матица српска примјер и углед осталим матицама словенских народа.

Према Иринејевим речима, пресељење Матице српске није имало само важност за Нови Сад, већ за свеукупну српку културу, а јубилеј који се обиљежава је један од највећих и најзначајнијих јубилеја у српском народу.

Јасмина Митровић Марић је рекла да је будућност једне државе онаква какве су јој култура и просвјета, а да је Матица српска имала пресудну улогу у одржању српске и културе и просвјете и да се од Матице очекује да и убудуће буде прва у областима културе, посебно енциклопедистике и лексикографије.

Славиша Грујић је казао да су они који су донијели одлуку о пресељењу Матице српске у Нови Сад били храбри људи који су донијели добру одлуку којом су омогућили Матици српској да постане најважнија институција у области српске културе.

Милош Вучевић је рекао да је Нови Сад прије 150 година, пресељењем Матице српске из Пеште у Нови Сад, добио непроцијењиву културну и друштвену вриједност и богатство које је допринијело да Нови Сад постане оно што је данас - прави културни и научни центар и да тако заслужи титулу српске Атине, што, како је казао, Новосађани са поносом истичу на сваком кораку.

"Ова најстарија културна институција у српском народу је пресељењем уткала Нови Сад у културни код нације, а наша је обавеза да будућим генерацијама приближимо ту најстарију културно-научну установу, како би оне наставиле да негују тековине српског друштва", рекао је Вучевић, додајући да "хиљадама оних који су учествовали и који данас учествују у раду те институције дугујемо посебну пажњу и захвалност, јер се они налазе на преданом и одговорном задатку".

Предсједник Матице српске Драган Станић је у получасовном говору упознао присутне са значајем доношења одлуке о пресељењу матице из Пеште у Нови Сад и са начином доношења те одлуке, као и о утицају Матице српске на српску културу и очување самог српског националног идентитета.

Матица српска је најстарија национална установа у области књижевности, културе и науке.

Основали су је српски интелектуалци и привредници 16. фебруара 1826. године у Пешти са првобитним циљем да помаже књижевни лист Сербске Летописи, данашњи Летопис Матице српске.

Матица је преданим радом на просвећивању српског народа, очувању националног и културног идентитета и развоју издавачке дјелатности доживела пуну афирмацију на читавом српском културном и духовном простору.

Послије вишегодишњег настојања да због успјешнијег и плодотворнијег рада дође до пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, оно је најзад започело 28. априла 1864. године.

Прелазак Матице српске у Нови Сад био је од пресудног значаја за развој града као српског културног и интелектуалног средишта, а одржавање Скупштине Матице српске 12. маја 1864. године у Новом Саду представља званичан датум пресељења Матице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.