Обиљежен јубилеј филма Валтер брани Сарајево

О "Валтеру", који је на данашњи дан премијерно приказан прије пола вијека у сарајевској дворани Скендерија, за кога се процјењује да га је у Југославији, Кини и остатку свијета погледало до сада око 11 милијарди људи, говорили су једини преостали члан глумачке екипе Игор Гало, музичар и писац Неле Карајлић, некадашњи управник Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић и филмски посленик Божидар Зечевић.

Догађају су у ресторану "Валтер" у београдском шопинг центру "Галерија" присуствовали и предсједник Скупштине Србије Ивица Дачић и отправник послова Амбасаде Кине Тијан Ишу, као и бројни новинари, званице и посјетиоци.

Глумац, редитељ и продуцент Игор Гало, који је у филму играо Малишу, истакао је да је обиљежавање јубилеја "Валтера" за њега "запањујуће, пошто су ријетки филмови којима се даје толико пажње пола века касније".

"Прошло је 50 година од таквог филма! Био сам премлад да бих могао схватити димензију с ким радим и о чему се ради. Ја сам се играо и мени је била забава. Сва срећа да нисам схватао преузбиљно, тако да филм има лежерност и друге квалитете које људи распознају", рекао је Гало.

Сценарио за "Валтер" писали су Крвавац, орђе Лебовић, Момо Капор и Саво Прећа, а о глумцима који су играли у филму, попут Радета Марковића, Драгомира Бојанића Гидре, Фарука Беголија или Павла Вујисића, Гало је рекао да су то били бардови југословенског филма.

"Нисам ни знао ко су они. За мене су били другари. То је дивна предност таквог друштва, који су омогућавали младима да буду опуштени под дирингентском палицом Крвавца Шибе, који је мајсторски знао да води екипу. То је искуство које ријетко која теорија и академија може омогућити", истакао је глумац.

Упитан да упореди "Валтер"(1972) и Крвавчев "Мост" (1969), у коме је такође играо, са ратним филмом "Гвоздени крст" (1977), ког је потом у Југославији снимао са америчким редитељем Семом Пекинпоом, Гало је рекао Тањугу да су југословенска остварења била апсолутно равноправна иако снимана са мање пара.

"Ми смо били авангарда у свијету, по једном погледу који је био друкчији. Кад гледате што смо ми у кинематографији промовисали испред њих... Они су имали табу тема више него ми. Кад се сјетите да пољубац у америчком филму није могао да траје дуже од 15 секунди. А ту смо ми већ били генијалци", подсетио је Гало.

Музичар, књижевник и сценариста Неле Карајлић је оцијенио да славимо "првих 50 година великог филмског спектакла", важног и незамењивог филма чија је "магија успјела да хипнотише сваког ко је погледао макар једна кадар".

Према његовим ријечима, "Валтер" је његовој генерацији крајем седамдесетих и почетком осамдесетих био "обавезно штиво за сваког ко је држао до себе", а реплике из филма су биле "обавезна литература и начин комуникације".

"Детектовали смо силу пропаганде у тим филмовима и први смо који смо се почели с њом зајебавати. ''Валтер'' је преживио пропаганду и нашу зајебанцију. Вјешто спакован у жанр између вестерна, детективске приче и партизанског филма опстаје и поред смрти идеологије која је стајала иза њега. Ње уствари у филму и нема. Он је огољен до чистог и јасног сукоба добра и зла", оцијенио је Карајлић.

Према његовим ријечима, у Кини су завољели "Валтера" "зато што је чист као бистра вода... и због неодољивог шарма Живојиновића, који је прескочио све жанровске међе" и постао као Гари Купер у вестерну "Тачно у подне" и Шон Конери као Џејмс Бонду у "Голдфингеру".

"Кад погледате оба схватићете да и Гари и Шон покушавају да личе на Бату, али узалуд им труд", навео је Карајлић, додавши и да би Живојиновићу "и сам (народни херој) Владимир Перић дао свој идентитет".

Карајлић је оцијенио да је Живојиновић "посебно поглавље у историји југословенске популарне културе, врх њеног раскошног ватромета" и да нема много звијезда који су је учинили бесмртном осим њега, Миодрага Петровића Чкаље и Драгана Џајића, ако изузмемо Јосипа Броза Тита.

Карајлић је навео да је "Валтер" био бескрајан бунар инспирације за култну емисију "Топ листа надреалиста" и његов бенд Забрањено пушење, који су се појавили у Сарајеву у првој половини осамдесетих.

"Увјерен сам да ће наша дјеца, баш као што смо то чинили ми, рећи својој деци: ''Погледајете овај филм''. А на питање шта је то, добиће одговор: ''Das ist Walter''", рекао је Карајлић, реферишћивши назив првог албума свог бенда.

Управник Аудио-визуелног Архива и Центра за дигитализацију Српске академије наука и умјетности Зеленовић је устврдио да "немамо развијену културу обележавања овако значајних јубилеја", примјетивши да се вечерашњи догађај десио на иницијативу Карајлића и још њих неколико.

Зеленовић је подсјетио да је Живојиновић "један од заштитних знакова наше кинематографије", коме се треба одужити иницијативама попут оне Карајлићеве и његове, коју је примио једино Дачић, да се у селу Кораћица направи гумчев легат.

Према ријечима Зеленовића, неприродно је да у Младеновцу и Кораћици "нема ништа што указује да је живео један од највећих српских, југословенских и европских глумаца", са преко 280 снимљених филмова.

Зечевић је оцијенио да је "Валтер" био "најбољи партизански вестерн".

"У једном периоду наше кинематографије партизански вестерн је био наша специјалност. Жанр специфичан за Југославију. Једна бајка, јер са историјом није имала много везе. Ти филмови су били псеудоисторијски", рекао је Зечевић.

Према његовим ријечима, слави се 50 година од премијере филма "који је најпопуларнији филм најпопуларнијег југословенског и српског глумца Живојиновића, који је био "изузетна, уникатна појава какву немају кинематографије развијеније од наше".

Дачић је рекао новинарима да је са својим саборцем из Социјалистичке партије Србије Живојиновићем имао прилику да посјети Кину и истакао да "не можете да замислите колика је то популарност".

Према његовим ријечима, Живојиновић је био велики глумац, а у "Валтеру" је одиграо улогу живота, док је филм највише гледан у Кини зато што "та прича није идеолошка, она је ванвременска".

"Кинези су имали проблем. Не могу да схвате да и Валтер може да остари. И онда је Миљко, његов син, боље пролазио као Валтер него Бата", присјетио се Дачић.

Током догађаја су приказани видео и фото материјали из "Валтера" као и слика Живојиновића коју је урадио млади сликар Павле Максимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.