Новим бројем “Српског прегледа” Центар за српске студије обиљежио пет година рада: Посвећени чувању националне мисли и идентитета

Први број овог гласила била је и прва публикација коју је објавио центар, а како је за “Глас Српске” рекао Душко Певуља, професор Филолошког факултета у Бањалуци и главни уредник “Српског прегледа”, досадашњим радом премашили су првобитно замишљене циљеве и обим рада.

- Објавили смо преко 50 публикација, укључујући и десет бројева “Српског прегледа”. Ријеч је о важним и вриједним књигама којима смо биљежили годишњице наших истакнутих, а неправедно заборављених писаца, као што су Љубомир Недић, Сава Мркаљ и Светозар Ћоровић - истакао је он.

Нагласио је да је први пут на савременом српском језику, објављен и први српски књижевни часопис “Славено-српски магазин”, те избор из дјела Васе Живковића, Гаврила Стефановића Венцловића, Никанора Грујића и Слободана Јовановића.

- “Српску књигу” Стојана Новаковића објавили смо прошле године, јер се навршило 120 година од њеног појављивања, али и зато што је Новаковић у овом дјелу говорио о томе колико је српски духовни простор неувезан, нејединствен, показујући то на примјеру српске књиге, која тешко доспијева до својих српских читалаца, који су крајем 19. вијека живјели у седам различитих држава - испричао је Певуља.

Додао је да је објављен и тематски зборник који је посвећен истакнутом савременом српском пјеснику Гојку Ђогу.

- Важан дио издавачке концепције Центра за српске студије је штампање књига савремених српских пјесника. До сада смо објавили пјесничке збирке Ђорђа Сладоја, Здравка Миовчића и Зорана Костића - навео је Певуља.

С обзиром на то да је објављен нови број “Српског прегледа” он је истакао да је овај лист конципиран као национално и саборно гласило.

- Увијек истичемо национални карактер нашег гласила, српски филолошки програм и на њему засновану српску националну мисао коју заступамо. Трудили смо се да доносимо прилоге аутора са бившег југословенског простора - казао је Певуља.

Истакао је да сљедеће године намјеравају да десет портрета савремених српских пјесника о којима је писано у рубрици “Профил” планирају да обједине у једној књизи, ванредном броју “Српског прегледа”, као његову малу антологију. Према његовим ријечима у првом дијелу новог броја “Српског прегледа” објављени су текстови о Србима у БиХ, о терминима Бошњанин и Бошњак, те о црногорској идентитетској загонеци, о досељавању и животу Срба у Словенији, али и литерарно интониран прилог о Србима у Македонији.

- Тим прилозима желимо да ненаметљиво отворимо аргументовану расправу о српском националном идентитету, његовим регионалним посебностима и културним слојевитостима. Смишљено то актуелизујемо јер смо свједоци процеса који трају више од три вијека, а као да су убрзани у нашем времену, да се од сваке посебности начини нови идентитет на штету српске етничке супстанце и да се од сваке језичке посебности сачини нови језик, наводно нови, принципом преименовања српског - истакао је Певуља и додао је да томе својим ћутањем доприноси српска филологија.

Како је казао од наше политике, која није ни национална ни одговорна, одавно нико озбиљан ништа и не очекује.

- Радове о овој теми у уводном блоку “Српског прегледа” објављују Зорица Никитовић, Веселин Матовић, Никола Милованчев и Милутин Станчић. Жанровски и тематски различите прилоге објављују и Матија Бећковић, Милован Данојлић, Ђорђо Сладоје, Анђелко Анушић, Ранко Поповић и други значајни ствараоци. Посебно истичемо лијеп текст Војислава Коштунице о блаженопочившем патријарху Павлу - рекао је он.

Истакао је да је Центар за српске студије до сада уприличио и тридесетак промоција, трибина, изложби и предавања.

- Недавно смо представили рад Српског националног савјета Црне Горе, и њихову издавачку дјелатност, отворили изложбу “Тако су говорили наши преци”. У Бањалуци смо основали повјереништво Српске књижевне задруге која сљедеће године обиљежава 130 година успјешног рада, што ћемо обиљежити у нашем граду - навео је Певуља.

Казао је да ће угостити сународнике из Македоније и Словеније представити њихов рад, те договорити заједничка издања и дјелатност. Ове године, у суиздаваштву са СКЗ објавили су књигу проф. Ранка Поповића “Очитавање душе”.

Издања

Певуља је истакао да је у штампи књига Ђорђа Натошевића “Зашто наш народ пропада”, зборник “Тихомир Остојић: просвјетитељ и историчар књижевности”, монографија Јустина Поповића “Философија и религија код Достојевског”.

- Као репрезентативно издање, можда најважније које смо објавили за ових пет година, најављујем, прву историју српске књижевности коју је српски аутор написао на српском језику. Ријеч је о “Историји српске књижевности” Стојана Новаковића, која је први пут штампана прије 150 година и на нашу жалост и срамоту до данас није прештампана - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.