Нобелова награда за писану ријеч припала писцу са Занзибара Абдулразаку Гурни: Афричка књижевност излази из сјенке

Илијана Божић
Foto: Илустрација

БАЊАЛУКА - Нобелову награду за књижевност добио је писац Абдулразак Гурна, а ово признање му је припало због бескомпромисног и саосјећајног продирања у посљедице колонијализма и судбину избјеглица у процијепу између култура и континената, саопштено је у образложењу Шведске академије.

 

Према њиховим ријечима ове године неће бити свечаног уручења признања у Стокхолму, већ ће добитник бити одликован у својој земљи. Прошле године Нобелова награда за књижевност припала је америчкој пјесникињи Луиз Глик.

Иако су кладионичари највише шанси давали Францускињи Ани Ерно и кенијском писцу Нгуђи Ван Тјонгу побједу је однио књижевник родом са Занзибара. У најужем кругу фаворита били су Људмила Улицка, Харуки Мураками, Маргарет Атвуд, али и хрватска списатељица Дубравка Угрешић.

Писац, књижевни критичар и издавач Гојко Божовић истакао је за српске медије да је ова одлука једно од највећих изненађења у новијем периоду, јер се годинама помињу познати и значајни писци чије се књиге преводе на десетине језика и који долазе из великих култура.

- Може се приметити да последњих година Нобелов комитет доноси одлуке које су наизменичне. Повремено изазивају контроверзе и јавне расправе, а онда уследи годину или две у којима је највећи део књижевне јавности изненађен и више жели да сазна разлоге из којих је та одлука донета него што се бави делом самог писца - рекао је Божовић.

Додао је да је позитивно то што ће одлука да Гурна буде добитник Нобела можда допринијети да се баци више свјетла на токове афричке књижевности, поготово на културу из које потиче овогодишњи добитник.

Гурна је професор на постдипломском студију у оквиру Катедре за енглески језик на Универзитету у Кенту у Великој Британији. Његов главни академски интерес је постколонијално писање и дискурси повезани са колонијализмом, посебно када се односе на Африку, Карибе и Индију. Од 1980. до 1982. године предавао је на Универзитету Бајеро Кано у Нигерији. Објавио је десет романа и низ кратких прича. Проблеми избјеглица су тема која се провлачи кроз његова дјела. Уредио је два тома Есеја о афричком писању и објавио је чланке о бројним савременим постколонијалним писцима, а уредник је часописа “Васафири”од 1987. године.

Један од његових најпознатијих романа је “Рај”, који је ушао у ужи избор за “Букерову”награду 1994. године. Међу остала његова дјела убраја се и роман “Сјећање на одлазак”, “Пилгримс Њаџ” и “Доттие” који се баве његовим имигрантским искуством у Великој Британији.

О признању

Нобелову награду додјељује Шведска краљевска академија, а састоји се од златне медаље и новчане награде у износу од десет милиона шведских круна или 1.1 милион долара. Новчани износ награде потиче од завјештања које је оставио творац награде, шведски проналазач Алфред Нобел, који је умро 1895. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана