Његош живљи данас него јуче

Александра Маџар
Његош живљи данас него јуче

Бањалука - Округли сто у част великана српске књижевности “Двјеста година од Његошевог рођења”, који је одржан на Академији наука и умјетности Републике Српске, окупио је академике и интелектуалце који су указали на значај Петра Другог Петровића Његоша.

Овај важан догађај у години јубилеја, који је одржан у петак у Бањалуци, својом бесједом “Може ли 'истрага предака' наудити Његошу” отворио је академик и књижевник Рајко Петров Ного.

- Владика Петар Други Петровић Његош, “духом читав један свет, а телом и рангом владар самодржац, живео је и умро без иједне засићености. Мирио се са својим тешким дужностима, извршавао своја опасна права, носио своју трагедију слободе ради, а упркос срећи и правди”, писала је Исидора Секулић - подсјетио је Ного.

А као одговор на постављено питање у самом наслову бесједе, истакао је да “истрага предака” не може наудити Његошу.

- Сам и зазидан, јачи је од својих ништитеља и живљи данас него јуче. Овај је слободар “сам собом опасао колико је дала песничка снага свег српског народа”. Па и мало више. Нисам једини који се, после референдума у Црној Гори, утешио када је видео да се Ловћен није помакао. Са ловћенских висина Његош ће нас трајно бодрити и постиђивати - истакао је Ного.

Потпредсједник Академија науке и умјетности РС Љубомир Зуковић, који је говорио о Његошевом схватању поезије и  начину на који је он гледао на то “занимање”, нагласио је да је овај округли сто веома срећан тренутак за Академију.

Подсјетио је да се ове године заборавило на још један велики јубилеј, јер се навршава девет вијекова од рођења Стефана Немање, родоначелника светородне династије.

- Овај скуп показује да немамо ми Његоша, него да и Његош има нас. Његош је јасно највеће име наше књижевности, библиографија њему посвећена у земљи и свету већ броји 17.000 јединица. То је довољно да се подсетимо о каквом писцу се ради - истакао је академик Слободан Реметић.

Зборник

- Резултат овог научног скупа, на којем су шест редовних чланова Академије наука и умјетности РС из свог угла осветлили дело великог песника, биће зборник радова. То ће бити велики заједнички зборник Матице српске из Новог Сара и двије академије, из Београда и Бањалуке. Надам се да ћемо следеће године бити у прилици да разговарамо о његовом садржају - казао је Слободан Реметић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана