Нина Завила, академска графичарка, за “Глас”: Што смо мање отуђени више слободе имамо

Одабрали смо пет врста, а идеја о проширењу листе јавила се током самог рада. Пожелела сам да их прикажем широј јавности, поготово када сам истражила које све врсте птица на нашим просторима обитавају, колико су им станишта угрожена те колико их је због уништавања станишта и криволова нестало.

Овако је разговор за “Глас Српске” започела академска графичарка Нина Завила, говорећи о изложби “Мит о птици”, која ће бити отворена у сриједу у малом изложбеном салону Банског двора. Изложба ће бити отворена у 19 часова.

- Изложба обухвата 23 цртежа птица резидентних за подручје БиХ, птица које су угрожене, законом заштићене, али и птица које свакодневно срећемо у природи. Стилски их представљам у маниру карактеристичном за илустроване енциклопедије, стручне приручнике и популарна едукативна издања. Трудим се да их представим што реалније, али да истовремено у сваку од њих дискретно уткам свој субјективни доживљај - додаје Завила.

ГЛАС: С обзиром на то да је ријеч о серији цртежа која у ствари представља птице које су угрожене, која је била нека идеја иза стварања једне овакве поставке?

ЗАВИЛА: Настојање да укажем на угроженост и лепоту птица у нашем окружењу јесте полазна тачка. Осетила сам потребу да истакнем, да је наш однос према природи крајње проблематичан јер је резултат тог односа уништавање читавих врста. То не може бити добро и то ће нас пре или после коштати. То је озбиљно питање. Желим указати на то питање јер се тиче свих нас и не само нас него и оних који тек долазе. Угроженост птица јесте један од сигурних показатеља да са односом једног друштва према природи нешто није у реду. Уверена сам да уметност има потенцијал да укаже на проблеме којима смо окружени, потакне емоције, дијалог и инспирише деловање у корист заједнице.

ГЛАС: Колико је битно указивати на нешто као што је угроженост врста и колико умјетност може да буде корисна у свему томе - колико може да укаже и утиче на неке промјене?

ЗАВИЛА: Од виталног је значаја. Свесни смо климатских промена које се дешавају, нестанка река, шума, језера. Босна и Херцеговина је богата земља. Богата у смислу природних добара и лепота, ово говорим као пасионирана планинарка и љубитељка природе, неко ко је видео само делић баш тих лепота. А ево, сваки дан можемо у новинама видети вест да је уништен ток још једне реке, Дрина је у делу свог тока постала огромна депонија, чак и нека од планинских језера умиру због људског фактора. Прокошко језеро вам је чист пример тога. Циљ уметности јесте да поставља питања, била она угодна уху и уму или не. Колико може да утиче на неке промене, мислим да то време увек покаже.

ГЛАС: Зашто је занимљива и фасцинантна форма птице? И зашто је у ствари приказ птица као симбола најбоље, у овом случају, изразити цртежом?

ЗАВИЛА: Птице су ме одувек фасцинирале како изгледом и естетиком коју са собом носе тако и животним навикама, ритуалима удварања, певом, симболиком која је дубоко укорењена у митологији, традицији, уметности, књижевности…. За мене цртеж је алатка којом на папир преносим део себе, својих осећања и промишљања како о самој себи тако и о свету који ме окружује. Сваки потез оловке, свака повучена линија представља нит која мене лично спаја са природом од које смо се поприлично отуђили, а чијем враћању сви требамо тежити.

ГЛАС: У најави изложбе наводите птицу као сањарски симбол слободе. Шта је за Вас као умјетницу слобода?

ЗАВИЛА: Поновићу се вероватно, спомињала сам то у емисији “Артифакта” али волим и уживам у процесу стварања. Оно што сматрам личном слободом, значи мене као уметнице, јесте то да стварам и опстајем на уметничкој сцени под сопственим условима, у свом свету, неоптерећена оним што је можда стандард и што се очекује. Дакле, што мање отуђења од природе, од заједнице у којој живимо, од посла којим обезбеђујемо услове за живот и од себе самих на крају крајева - то више слободе. Тај лет птица ми људи одвајкада снажно повезујемо са слободом. Кад кажем да не смемо изневерити лет птица, мислим на то - не смемо изневерити себе, своју слободу да живимо у хармонији са природом.

ГЛАС: Који би био одговор на питање које сама изложба поставља - шта нам вриједи свијет у којем смо изневјерили лет птица?

ЗАВИЛА: То је изјава, односно став обликован у питање. Оно је постављено свакоме од нас. Упућено је у првом реду посетиоцима изложбе и осмишљено као својеврстан кључ за њено читање. Замислите свет без птица, какав би то свет био? Не само птица које нас данас окружују као део фауне, мада је и то само по себи од изузетне важности, него птица као мотива који нас прати од освита човечанства? Тај њихов лет је и наш лет. Шта би нам вредео свет у којем смо изневерили њихов лет, у којем смо изневерили себе?  Живимо у свету у којем верујемо да природу можемо подјармити. Једино што можемо урадити таквим размишљањем и још горе, деловањем, јесте уништавање, али кога? Природе или нас?

Антић

ГЛАС: Поставка носи назив “Мит о птици” као поема Мике Антића. Да ли је и како је то дјело увезано са самом изложбом и симболиком коју носи?

ЗАВИЛА: Не бих ишла толико далеко да кажем да је Антићева поема  увезана са овом изложбом. Читала сам је док сам била у раној фази развијања овог циклуса и ту су ме посебно дотакли стихови: “Могу једино да вас подсетим

на нека начела крилатости.

Остало је у вама. Присутно. Ви то знате.

Могу једино да вас подсетим да не знате да знате.”

Ту сам помислила да, ако будем писала текст о овом циклусу за потребе неког каталога, свакако ћу га почети цитирањем тих стихова. Нашла сам у тој поеми кључ за читање циклуса на којем радим. Тако да бих пре рекла да се ова изложба некако римује са чувеном поемом, него да је “увезана”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.