НИН-ова награда Филипу Давиду

Ово је јуче новинарима саопштио жири након завршне сједнице. У најужем избору за 61. НИН-ову награду за роман године били су Ото Хорват за роман "Сабо је стао" у издању Културног центра Новог Сада, Филип Давид за "Кућу сећања и заборава", коју је издала "Лагуна" из Београда, и Давид Албахари за "Животињско царство" у издању "Чаробне књиге" из Београда.

О овогодишњем лауреату одлучивао је жири у саставу предсједник Владислава Гордић-Петковић, те чланови Мића Вујичић, Јасмина Врбавац, Михајло Пантић и Божо Копривица. Свечано уручење награде Филипу Давиду и обиљежавање 80. рођендана НИН-а биће одржано у хотелу "Хајат" у понедјељак, 26. јануара.

- Роман Филипа Давида "Кућа сећања и заборава" је сугестивна студија зла - зла у историји, зла у човеку - која сучељава четири животне приче Јевреја страдалника и њихових породица у потресном сведочењу сачињеном од дневника, писама и сновиђења. У овом складно компонованом роману срећу се сан и јава, патња и жеља, стварност и могућност, митско и мистично, документ и фикција. Сећање је представљено и као неизбежност и као мисија а језик као могући начин да се сачувамо од зла: "Требало би измислити неки нови језик, чист, неокаљан, који би имао јасноћу, дубину, снагу, који би био способан да изрази права осећања. Такав језик, прецизан и снажан, представљао би најјачу одбрану од зла - стоји у образложењу жирија.

Жири је дјело Филипа Давида окарактерисао као умјетнички досљедан, прецизно осмишљен и супериорно написан роман егзистенцијалне језе, роман о човјеку против кога дјелују немјерљиве силе смјештене у сфери нејезика, роман који упечатљиво преиспитује смрт, зло и судбину али и памћење као силу која све надилази.

- Писана у препознатљивом стилу угледног аутора, "Кућа сећања и заборава" је један од најаутентичнијих романа новије српске књижевности - наводи издавачка кућа "Лагуна" која стоји иза посљедњег романа Филипа Давида.

Главни јунак романа, Алберт Вајс, још од дјетињства је имао прилике да промијени свој идентитет. Након што је 1942. под окриљем ужасног рата остао без родитеља и брата Елијаха, неко вријеме је провео у кући "фолксдојчера" који га називају Ханс и нуде му да замијени њиховог несталог сина и тако се спаси од сигурног погрома. Алберт се тада ипак одлучује да сачува свој идентитет и побјегне из њемачке породице која га је умало усвојила. Много година касније, на једној од конференција о Другом свјетском рату на којима учествује, Вајс лутајући ноћу њујоршким улицама наилази на "Кућу сјећања и заборава". У једној од просторија овог необичног здања похрањено је непрегледно историјско памћење.
Алберт у једном екрану може да као на филму види сцене страдања својих родитеља и Елијаховог нестанка за који се осјећа кривим, јер је млађи брат био повјерен њему на чување. Огромни бол који је осјетио јаче но икад може да нестане ако он у сљедећој просторији ове чудесне куће избрише сопствено памћење или, чак, ишчезне попут свог рођака, чувеног илузионисте Худинија (Ерика Вајса). Хоће ли Алберт искористити посљедњу шансу да промијени свој идентитет у складу са ријечима једног свог пријатеља и сународника "Памћење је страшније од сваког заборава" или ће одлучити да остане то што јесте, без обзира на бол који га раздире?

На конкурс за престижну НИН-ову награду ове године био је пријављен 161 роман који је испунио критеријуме, а међу њима је било и дјело књижевнице из Бањалуке Тање Ступар Трифуновић, "Сатови у мајчиној соби", који је ушао у ужи избор, међу 11 наслова.

Књижевна награда критике за најбољи роман године, НИН-ова награда, додјељује се од 1954. Први добитник је био Добрица Ћосић за роман "Корени".

Биографија

Филип Давид је рођен 1940. у Крагујевцу. Дипломирао је на Филолошком факултету и на Академији за позориште, филм, радио и ТВ. Овај књижевник је био дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд, одакле је одстрањен због учешћа у организовању Независног синдиката. Написао је више ТВ драма, филмских сценарија ("Окупација у 26 слика", "Пад Италије", "Ко то тамо пева", "Буре барута"…). Објавио је три књиге приповједака ("Бунар у тамној шуми", "Записи о стварном и нестварном", "Принц ватре"), роман "Ходочасници неба и земље", књиге есеја "Фрагменти из мрачних времена" и "Јесмо ли чудовишта", "Светови у хаосу". Добитник је признања: Награде "Младости", "Милан Ракић", "БИГЗ-ове" и "Просветине награде" за најбољу књигу године, те "Андрићеве награде". Редовни је професор драматургије на ФДУ у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.