Николина Фригановић: Нисмо сви од истог ткања и нису сви немири исти

Казала је ово у разговору за "Глас Српске" глумица Народног позоришта Републике Српске Николина Фригановић, говорећи о игрању у телевизијској серији "Немирни". Фригановићевој је улога Мирне Палигорић била прва главна улога у некој серији.

- Код нас није тако често да жене играју главне ликове у серијама, поготово када је овај жанр у питању. Дарко Николић ево други пут у свом раду ставља жену у центар радње што је заиста дивно, другачије и охрабрујуће. Хвала му на прилици и указаном повјерењу - додаје Фригановићева.

ГЛАС: С обзиром на то да је ово била Ваша прва главна улога у једној телевизијској серији каква искуства и осјећаји Вас вежу за тај свијет?

ФРИГАНОВИЋ: Трудила сам се да лик Мирне буде близак публици, да је на неки начин препознају, разумију и прихвате. Важно је да са публиком направите контакт те врсте, да се вежу за лик. Мирна је у суштини обична жена, само ради посао који није баш тако популаран за жену. Муче је разни немири. Немири прошлости, пословни немири, породични, родитељски немири, немири на запуштеном љубавном плану. Иако споља дјелује помало сведено и сигурно, њен унутрашњи живот је буран. Она је све је само није мирна.

ГЛАС: Серија "Немирни" рађена је према трилер роману "Један погрешан корак". Како посматрате овај жанр и његову заступљеност у домаћој књижевности? Колико је једна таква серија, рађена према дјелу савременог писца, у ствари освјежење на домаћој сцени?

ФРИГАНОВИЋ: На снимању ми је било радно, пријатно и узбудљиво. Упознала сам многе занимљиве људе и озбиљне професионалце. Цијела екипа је учинила све да се осјећам добро и у својој кожи и у кожи Мирне Палигорић. Са својим директним партнерима сам имала добру глумачку конекцију и мирно смо ишли кроз заједничке задатке. Препуштали смо се једни другима у раду са повјерењем. Лијеп је осјећај када дијелите кадар са неким ко је заиста партнер у сцени. Имала сам ту срећу да их је било много - Борис Пинговић, Ваја Дујовић, Дејан Аћимовић, Милан Чучиловић, Вукашин Јовановић, Игор Филиповић, Оливера Викторовић, Дамјан Кецојевић.

ГЛАС: Како се суочити и суочавати са својим и туђим немирима?

ФРИГАНОВИЋ: Немати мир је добар предуслов за компликован живот. Тај немир нас увлачи у хаос и у импровизацију живота. Нисмо сви од истог ткања и нису сви немири исти. Не постоји ту универзалан рецепт. Ово је комплексна тема, али за почетак је важно и потребно директно се суочити са својим немиром и имати озбиљну вољу и жељу да му узмеш негацију.

ГЛАС: Глумите у представи "Урнебесна трагедија", најновијем комаду Народног позоришта Републике Српске. То је једно потпуно актуелно дјело и теме којима се бави су теме којима се и сами свакодневно бавимо. Колико, погледамо ли тему представе, данас бринемо о породици и о себи самима?

ФРИГАНОВИЋ: То јесте наша стварност. Много фактора нас је довело до ове тачке, а и сами смо добрим дијелом одговорни. Немамо стрпљења, нерви су нам танки, губимо се у наметнутој брзини живљења и збуњени смо. Немамо мир у себи и ту све почиње. Рад на себи је можда једини начин да учините нешто добро прво за себе, онда за своју породицу, колектив, заједницу, народ и земљу. То није лако, али је пријеко потребно.

ГЛАС: Колико чувамо и познајемо сопствени идентитет и уопште, покушавамо да сачувамо прошлост зарад боље будућности? Мислите ли да олако заборављамо те све нове генерације стога често понављају грешке предака?

ФРИГАНОВИЋ: Овај комад поставља разна питања која су у директној вези са нашим временом. Савременим један комад чине његово значење, универзалним његова суштина и зато овај комад може да се догоди било гдје.

Али не дешава се случајно овдје, наша стварност је толико трагикомична да дјелује нестварно. Свједоци смо данас, можда више него икада, да се људима нуде различите истине и стога свако на свој начин, својим путем информисања, својим капацитетима, критичким мишљењем ствара перцепцију (своје) стварности. Исто тако, у моментима када та стварност постане исувише болна, неподношљива човјеку не преостаје ништа друго него да се окрене нестварном.

ГЛАС: "Урнебесна трагедија" као израз је нешто чиме бисмо могли да опишемо и свакодневицу у којој живимо. Шта бисте рекли да је излаз из овог вртлога који нас заокупља са свих страна?

ФРИГАНОВИЋ: Искрено, не знам. Ми смо заиста урнебесно трагични. До те мјере је то све урнебесно и трагично да смо и комични и јадни. Ја не видим крај, али морам да имам вјеру и наду да ће бити боље. Оно  што је у природи човјека јесте нагон за преживљавањем. Ми смо навикнути да стално нешто трпимо, превазилазимо, да се суочавамо, једноставно да гурамо кроз тај живот. Ваљда ћемо бити паметнији, бољи, присутнији у својим животима и животима оних који нас воле.

ГЛАС: Шта је уопште прави начин суочавања са данашњим свијетом и очувања здравог разума, у ствари?

ФРИГАНОВИЋ: Много смо изложени, мислим да се треба мало и сачувати, баш због очувања здравог разума.

Имамо избор, можемо се "изоловати" од токсичних садржаја, токсичних људи и испунити свој живот квалитетним садржајем. Толико смо дужни себи.

ГЛАС: Иза себе имате многе остварене улоге у позоришту, у серијама и филмовима. Постоји ли нека улога коју можда тренутно прижељкујете и вољели бисте да је играте некад у будућности?

ФРИГАНОВИЋ: Никада нисам имала жеље тог типа, једноставно то ме не грије. Оно што вам је суђено, тако ће и бити. У послу нисам очекивала, тражила, молила, нудила, инсистирала… све је ишло само од себе, неке ствари ка мени, неке од мене. Како ме је приватни и професионални живот носио тако сам му се ја препуштала. Прихватила сам га такав какав јесте. Мој професионални пут је поплочан стрпљењем, љубављу и срећом. Једноставно, корак по корак. Није ту било нешто посебно. Нека буде као и досад и ја ћу бити захвална и срећна.

ГЛАС: На чему тренутно радите и да ли бисте могли да нам откријете нешто о томе?

ФРИГАНОВИЋ: Тренутно се одмарам од напорне и успјешне сезоне. Уживам са својом дјецом и породицом. Ништа у најави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.