Никола Заклан, сликар, за “Глас Српске”: Умјетност ослобађа од спрега које нас држе
Уметност је део наших живота и свесно или подсвесно је доживљавамо, чак и свакодневно. У ери у којој живимо, интернет и друштвене мреже омогућавају да нам све буде доступно, па тако и уметност.
Казао је то у разговору за “Глас Српске”сликар Никола Заклан говорећи о положају умјетности у данашњем времену. Овај умјетник припрема нову изложбу слика, а тренутно је у преговорима са Москвом и Лондоном.
- Не видим како се било шта може наметнути глобално, а и не верујем да су ријалити програми у првом плану, да су потиснули уметност. Неко никада није отишао на изложбу, у позориште, на концерт, али има прилику да их погледа. С друге стране неко никада није погледао ријалити програм. А има прилику да га погледа - додао је Заклан.
ГЛАС: У београдској галерији “Хаос” представили сте се изложбом “Акорди ноћног пијанисте”. Који су то акорди по којима стварате?
ЗАКЛАН: Црно-бело асоцира на клавирске типке, па отуда и назив. Музика и сликање или цртање, као и музика и било какав рад за мене су нераздвојни. А кад већ помињемо акорде, ови моји су минимум трикорди: црна, бела и рад. Мада су обично много комплекснији. Ипак су ми дражи ови дурски и молски.
ГЛАС: Критичари истичу да на платнима показујете све оно што Ваш свијет чини фантастичним и надреалним. Шта нам откривају ти знакови на цртежима, ти светионици и морнари на платну?
ЗАКЛАН: Док радим не размишљам о симболима, не настају са намером. Међутим, људи су склони тражењу значења, тумачењу симбола у ликовним делима. Претпостављам да свако од нас има своје виђење, на свој начин види “знакове”. Мени је светионик одувек био симбол сигурности, сноп светла који показује где је обала или кућа. Не знам зашто му се поново враћам, можда баш због те симболике. Изгледа да је потребан да уравнотежи морско пространство, ту ширину и смелост, није сидро, не зауставља али показује смер.
ГЛАС: Да ли је сликање потрага за слободом?
ЗАКЛАН: Тражимо нешто што тренутно немамо, али слобода, па то би требало да имамо. Прва асоцијација ми је затвореник, неко коме је слобода ограничена из било којег разлога. Вероватно би сликање био начин на који би могао да изрази своја осећања, да се ослободи свакодневице. Сама уметност је слободна, док се бавимо уметношћу не размишљамо о спрегама које нас држе, о обавезама које имамо, сигурно нећемо насликати рачун који треба да се плати. У том смислу јесте. Сликање ослобађа.
ГЛАС: Ваш опус обухвата слике, графике, мурале, скулптуре и цртеже. Која од ових техника тренутно осваја умјетничку сцену код нас? Шта је оно што нам недостаје, на чему би требало да порадимо, у односу на умјетничке сцене у иностранству?
ЗАКЛАН: Уметничка сцена зависи од простора за излагање. Уз више простора за излагање, сцена ће да буде богатија, јер радова има, наши уметници раде и стварају дела, у разним техникама, јавност би само требало да их види. На томе треба да порадимо.
ГЛАС: Живимо у доба пандемије, у чему проналазите инспирацију за стварање?
ЗАКЛАН: Кад се бавиш овим “послом” ништа не може да те спречи у стварању. Данас је пандемија, некад је био рат, а уметност је стварана и ствараће се.
Савјет
ГЛАС: Који је Ваш савјет за младе сликаре?
ЗАКЛАН: Да буду искрени према себи и да не одустају, да прихватају и траже подршку како би се бавили сликањем. Да раде, цртају, сликају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
