Никола Мајдак, режисер и аниматор за “Глас Српске”: Друштво не схвата да је контролор државе

Илијана Божић
Никола Мајдак, режисер и аниматор за “Глас Српске”: Друштво не схвата да је контролор државе

Мислим да је живот запостављен па онда и све остало. У лепшим временима имали смо свега помало па смо могли да уживамо у чарима музике, филма, одмора и породице, а сад покушавамо да преживимо. Тако и филм покушава да преживи, а с њим и уметници.

Рекао је то за “Глас Српске” режисер, сниматељ, професор и аниматор Никола Мајдак говорећи о положају анимираног филма и умјетности. Мајдак је заједно са Аном Недељковић добитник “Кристалног медвједа” у Берлину. Недавно је боравио у Бањалуци гдје је са колегама  одржао едукативне радионице за аниматоре у организацији Центра за развој и унапређивање кинематографије Републике Српске, Друштва анимације у РС и Академије умјетности Универзитета у Бањалуци.

- Све је до уметника, колико се труди да уради анимирани филм, да га пласира и промовише, колико је то звучно и колико има успеха. Уколико филм нема успеха за њега нико неће ни знати - додао је он.

ГЛАС: У чему се огледа значај радионица које су одржане, шта је важно да млади аниматори науче ?

МАЈДАК: Избор колега из регије за ове радионице био је одличан. Са мном су били Ана Недељковић, Војин Васовић и Јелена Ороз. Презентације младим аниматорима требало би да буду инспиративне да би они видели како и шта могу да раде. Имам толико искуство, али и дан-данас волим да слушам и младе и старије колеге и да чујем њихова почетна искуства, како су се развијали, шта су им биле грешке. За младе људе је добро да упијају разна искуства и да виде где и шта могу да раде. Увек је лепо чути аниматоре рецимо из Француске који имају феноменалне услове за рад. Ми знамо колико је у нашој земљи тешко пронаћи новац и гледаоце за филм.

ГЛАС: Република Српска је добила Центар за развој и унапређивање кинематографије. Како Вам се чини тај корак и његову важност за стварање индустрије анимираног филма у Српској?

МАЈДАК: Изузетно битна ствар за Републику Српску јесте то да филмски уметници имају Филмски центар, да је он видљив од државе и министарства и да држава чува то што је важно, а то је развој филмске културе и културе уопште. Сјајно је да постоји центар који ће моћи да сакупи и сагледа сву филмску грађу, а са друге стране уметницима је битно да имају начин финансирања. То је веома важно, јер обавеза државе јесте да издваја за културу. Међутим, битно је да се развије систем вредновања и финансирања и да постоје комисије које ће одређивати коме ће доделити новац, јер неће сви моћи да добију паре. Оно што ми немамо у Србији, а што би центар у Српској морао да има јесте та комисија која додељује новац, која одобрава пројекте. Требало би да та комисија надгледа пројекат до краја и да процени да ли је то квалитетно или није. То је једини начин да се контролише квалитет и да нема малверзација. У Србији је то проблем, посебно у анимацији.

ГЛАС: Живот преносите на платно што је видно и у анимираним филмовима “Земља зечева”, “Непутовања”, али и у “О новцу и срећи”. Је ли могуће да изађемо из земље зечева и тих бајки о новцу или оне сувише управљају нама?

МАЈДАК: Прво требало би да се бавимо сами собом. За наше проблеме увек кривимо друге. Као да су други криви за ратове и за немање пара, а кад погледамо поља видимо да су празна, никог нема да их обрађује. Не користимо канте за смеће него отпад бацамо у природу. Ми треба да се мењамо од корена. Кад почнемо да се мењамо увек мислимо на наше хероје, на лажне хероје, на историју коју треба поштовати, али не преувеличавати, историју из које много тога нисмо научили. Из догађаја који су се дешавали на овом поднебљу током Другог светског рата ништа нисмо научили. Мислио сам да се никад после неће десити рат и да знамо шта су добре и лоше ствари, али људи су то потпуно другачије сконтали. Борио сам се против тих лудила који су стално око нас, са том мржњом, шовинизмом и неморалом. Борим се против тога кроз филмове и радионице. Мислим да свако треба да погледа себе, па онда да види шта има даље. Нико није цвећка, сви људи су исти, само су системи различити. Имамо много паметних људи, али они немају своју прилику. Пупин и Тесла, којег сви својатамо, не би успели у овом систему нити у било ком систему  у региону. И они су у оно време отишли у Америку. Шта год ми мислили о западним земљама, ипак, неке ствари могу да допринесу прогресу, а то су наука, култура и образовање. То су најбитније ствари за једну нацију. Спорт дође и прође, али без науке, културе и образовања  народ не постоји.

ГЛАС: Да људи то схвате мијењала би се и перцепција.

МАЈДАК: Па да, тако људи праве филмове, неки се шале са тим стварима. Балкански хумор је више него добар, али треба разумети зашто је такав. Ми се смејемо сами себи и својим глупостима. Више животаримо него неки на западу и срећни смо у томе, али имамо озбиљне проблеме у систему. Ево најновија информација из Београда је да уметнице не могу да имају плаћено породиљско. Тужно је да једна земља која даје за пренос фудбалских утакмица шест стотина милиона евра не може да помогне свом народу и пореским обавезницима да имају бар нешто нормално у својој земљи. То је проблем са системом. Лепо се смејати и гледати, али имамо то што је неискорењено у друштву, то да је нормално да жену треба тући, да жена треба да ради ово или оно. Закон не препознаје те ствари. Проблем јесте то што се дан-данас насиље у породици не кажњава. Имамо све добро, али систем немамо, имамо законе који се не поштују. Аутори филмовима указују на те проблеме. Друштво мора да схвати да држава није апарат који контролише, него да је оно  контролор државе.

ГЛАС: Које теме нам недостају на филму?

МАЈДАК: Пратим шта раде колеге и сјајни су ми филмови Срдана Голубовића, Бојана Вулетића и Стефана Арсенијевића који говоре о нашем  друштву. Неки ће рећи доста нам је тих сувопарних тема. Али морамо имати и једно и друго. Да ли смо земља која може да има акциони филм? Па немамо их, наши најбољи акциони филмови су били партизански. Имамо довољно драма и историјских филмова, фале нам комедије. Немамо здраве комедије у којима се људи неће смејати на псовку, него на ситуације. Наш народ је више него шаљив и има добре вицеве без вулгарности. Треба нам породичних филмова који ће да обогате људе. Треба да се клонимо политике, јер је све исувише везано са политиком. Народ ће бити много здравији кад не буде знао ко му је министар културе, ко је му је премијер. Људе то не треба да занима.

ГЛАС: Добитник сте важних награда, како посматрате додјеле награда?

МАЈДАК: Награде су добродошле, али најбитније је да филм оде на фестивал. Све остало дође. Важно је да се филм гледа, јер најтеже је када се направи филм а нема ко да га гледа.  Награде дођу и прођу. Увек је добро добити награду, али не правимо филм због тога.

Новине

ГЛАС: Можемо ли очекивати нешто ново?

МАЈДАК: Очекујемо премијеру филма “О новцу и срећи” у белом свету што кажу. Спремамо дугометражни анимирани филм који је у развоју, а то је нови “Ребитленд” где опет наше животне ситуације претварамо у филм. Такође, развијамо и малу ТВ серију за децу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана