Никола Коља Пејаковић за "Глас Српске": Чувајте душу, она је једино важна

Миланка Митрић
Никола Коља Пејаковић за "Глас Српске": Чувајте душу, она је једино важна

Вјерујем да смо успјели да направимо добар албум. Можда и најзрелији, што је и логично, је ли... Сваких пет, шест година објавимо плочу... Некако, пет година је права мјера; накупи се пјесама, тема, сличица, идеја па има резона ући у студио.

Овако је разговор за "Глас Српске" започео глумац, сценариста, режисер и музичар Никола Коља Пејаковић, говорећи о албуму "Срећа и друге бриге", који је настао с "Гробовласницима", а стиже пет година након ранијег "Четири прста", који је објављен 2018. године. 

 

- Мада не бих имао ништа против да сваки дан радим у студију, стварање музике је јако узбудљив посао - додаје Пејаковић.

ГЛАС: Колико је овај албум враћање коријенима? И какав простор у том смислу даје музика?

ПЕЈАКОВИЋ: Музика која излази из човјека је прецизна дијагноза стања у којем се налази. Овај албум је, бар за мене, једно емотивно путовање. Једва чекам да видим како ће публика реаговати на те пјесме, да ли ће и њима ове нове ствари бити потресне, да ли ће их вољети као неке старе.

ГЛАС: Сам назив албума је нешто што је често људима блиско - срећа као брига. Да ли је срећа човјеку заиста некад брига (јер често, што је људски, у нама се јавља мисао о њеној краткотрајности)?

ПЕЈАКОВИЋ: Управо тако, ни мени срећа није никад била повод за срећу, већ за бригу, јер знам да срећа нема неки дугачак рок трајања. Срећа, сама по себи, звучи као нешто што се не може контролисати нити задржати као трајно стање и зато ми и није потребна. Људима је потребније сјећање на смрт и краткотрајност живота. То је много корисније осјећање, јер оно претвара сваки тренутак нашег живота у - срећан тренутак. Укратко, срећан сам што сам жив и хвала Богу за све.

ГЛАС: Сингл с албума "Све ће бити добро, љубичице", у којем је Београд у ствари главни јунак, је својеврсни осврт на 35 година у Београду. Како године стају у стихове једне пјесме? И да ли све, на крају сваког нашег животног пута, у ствари буде добро?

ПЕЈАКОВИЋ: Мало сам се прерачунао, испада да је у питању 40 година, јер сам са 19 дошао у Београд. Увијек је добро ако се слиједи пут љубави и доброте. Не говорим о безгрешности, већ о одлуци да вам Христ буде путоказ. У случају такве одлуке ваш крај би могао бити идентичан крају оног разбојника на крсту поред Спаситељевог, који се у посљедњем тренутку покаје и нађе се у рају. Без раја нема доброг краја, да парафразирам онај народњак.

ГЛАС: У августу ћете у Бањалуци одржати први солистички концерт. Имате ли трему поводом тога и каква су Ваша очекивања?

ПЕЈАКОВИЋ: Имам трему и вјерујем да ће сусрет са публиком бити онакав какав треба да буде - емотиван и пун љубави. Ја волим овај град; без ових улица и људи са којима сам одрастао не би било ни ове музике. Биће у публици и неких људи са којима се дружим више од 50 година и овај концерт је посвећен њима - онима са којима са одрастао.

ГЛАС: С обзиром на то да је у свијету телевизије "Кожа" Ваш најновији пројекат, занима ме какав завршетак трилогије чека гледаоце? И шта можете да нам откријете о самој серији?

ПЕЈАКОВИЋ: "Кожа" се управо монтира и сви чекамо да видимо резултат. Јако нам је важно да завршимо ову трилогију са истом емотивном снагом и квалитетом које смо постигли у прва два дијела - серијама "Месо" и "Кости". Међутим исто тако је важно да "Босонога продукција" опстане и настави да прави серије и филмове, јер је то важно и за овај град и за Републику Српску.

ГЛАС: "Кожа" прати причу о Слободану, "који је побјегао из сопственог живота, из града и од себе самог". Може ли човјек икад да побјегне од нечега у потпуности? И да ли на крају свакога сустигне то од чега бјежи?

ПЕЈАКОВИЋ: Човјек може да побјегне од оног старог човјека, али не бијегом већ промјеном, преумљењем. Кад кажем - старог човјека, мислим на оног грешног, огреховљеног; хладног срца, без љубави и самилости. Из гријеха у гријех се не бјежи, бјежи се само у нови живот, новог себе, у човјека способног да прими и схвати љубав и Божије поруке. Слободан бјежи, али ми не знамо да ли ће успјети да се спаси. Ко ће се спасити, то не зна нико.

ГЛАС: Вјерујем да је циљ сваког дјела, филма, серије, сваке приче да представи неку важну поуку и поруку. Шта бисте вољели да "Кожа" донесе гледаоцима и уопште, читава трилогија "Месо - Кости - Кожа"?

ПЕЈАКОВИЋ: Могу да покушам да сажмем наше поруке у једну реченицу: Чувајте душу, она је једино важна. Слободан човјек је само онај који је увијек спреман да умре. И буквално и метафорично; да у њему умре она плотска, људска амбиција и жеља да задовољи своје мале страсти.

ГЛАС: Колико су, у ствари, сви они који стварају неку врсту умјетности на неки начин дужни да својим радом буду истовремено друштвено корисни, односно да преносе важне поуке и идеје? И мислите ли да то чине довољно?

ПЕЈАКОВИЋ: Човјек је дужан једино Богу. А кад се понашате одговорно према Христу, онда све ово друго долази само - одговорни сте и пуни љубави и према својој дјеци, родитељима, отаџбини, природи, народу из кога сте потекли. Умјетник је и духовно и душевно биће, као и свака друга особа, али (зло)употреба умјетности у политичке сврхе, социјалне (друштвене) и пропагандне обично се заврши неславно. Умјетника друштво треба да награди, да се брине о њему, а не обрнуто. Друштво треба да помогне својим умјетницима, пјесницима; да им даје станове, атељее, просторе за рад, итд. Не смијемо се понашати као марва, јер култура је једино што остаје иза нас.

Изазови

ГЛАС: Свако вријеме носи своје (различите) изазове. Ако гледамо тренутак у којем сада живимо, и свијет као такав, шта бисте рекли да је данас највећи изазов за сваког од нас? И како изаћи на крај с тим?

ПЕЈАКОВИЋ: У току је борба за душу. Сатанске слуге покушавају да поробе човјечанство и доведу свога цара на престо. То је тако видљиво, видљивије него икада. Будите мирни, осените се часним крстом, покајте се и смирите, не могу нам ништа. Трикови су нам познати, имају паре и силу, али Бог је уз нас. Имајте љубави у себи довољно и за оне који вас не воле или вам желе зло - и не брините. Срби треба да су у миру са свијетом, али да вуку цивилизацију у контру, према Христу, да свједоче васкрслог Христа, а не да дувају са свјетским будалама у исту тикву. Православље је једино благо које имамо и то треба да чувамо и ако треба и главу дамо; јер нам глава без православља не вриједи ништа. Слава Богу.

        

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана