Никола Коља Пејаковић, режисер, сценариста и музичар, за “Глас Српске”: Људи су затвореници заблуда и идеологија

Миланка Митрић
Foto: У. Арсић

Представа “Хркачи” је представа коју радимо према комаду “Болест” који сам завршио негдје у октобру, таман кад сам добио налаз да сам позитиван на “ковид”.

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” сценариста, глумац,  режисер и музичар Никола Коља Пејаковић, говорећи о новој представи Народног позоришта Републике Српске “Хркачи”, за коју је писао сценарио и коју је режирао. Представа “Хркачи” премијерно ће бити одиграна у понедјељак у 20 часова на великој сцени Народног позоришта РС.

- Комад и говори о том времену кад се појавио чувени вирус који је оголио наше односе и подгријао наше страхове. Зло је промолило своју ружну главу, а лицемјерје западног свијета је достигло врхунац - додаје Пејаковић.

ГЛАС:  Сам радни назив представе дуго је био “Болест”. Колико је у представи убачено елемената из садашњости и да ли је настала као један начин умјетничког сагледавања живота у пандемији, односа међу људима?

ПЕЈАКОВИЋ: Још  нам је свјеже сјећање на те дане када је почело медијско и свако друго тровање човјечанства, својеврсна пропаганда вируса. Тек ћемо открити које су то зле снаге које стоје иза ове смртоносне мајмунарије. Наша комедија “Хркачи”, ипак, неће бити само забавно позоришно заигравање, већ и допринос истини и подсјећање на то вријеме.

ГЛАС:  Јесмо ли постали отуђенији као индивидуе? Или можда више окрутни једни према другима?

ПЕЈАКОВИЋ: Људи су затвореници својих заблуда и идеологија које су затровале вријеме. Сами смо себе окупирали демонским хедонизмом, бахатошћу, глупошћу; не осјећамо ништа осим страха за своје мале животе.

ГЛАС:  Како данас сачувати бистар ум и унутрашњи мир, не подлећи параноји у сили информација с којима долазимо у додир?

ПЕЈАКОВИЋ: Православном молитвом. Покајањем и смирењем.

ГЛАС:  Мислите ли да људи данас олако “отказују” туђе серије, филмове, једни друге, уколико у томе пронађу увреду или нешто налик увреди некога или нечега? Куда то одводи умјетност?

ПЕЈАКОВИЋ: Умјетност је, ако је обожена и очишћена од трикова и аматеризма, недодирљива за дневно-политичка збивања и појаве. Умјетност је, као и истина, вјечна и чиста.

ГЛАС:  Одакле толико цензуре у свијету који на сва звона говори о слободи? Јесмо ли успјели све да обесмислимо и води ли то у неку врсту једноумља (у свим сферама дјеловања)?

ПЕЈАКОВИЋ: То само говори у прилог тези да слободе и демократије никада није ни било у друштвима која је смислио и организовао човјек. Слобода, дата од Бога, је једина права слобода. Та прича да је некада било боље, слична је празној причи о некој бољој, паметнијој и срећнијој држави у којој смо некада живјели. Све државе, све организације, све што је човјек створио - пливају у крви невиних. Овај свијет је увијек био и остао - долина плача, ђаволово игралиште, у коме је мали број људи остао нормалан уз помоћ вјере, вјере у Бога нашега, у Господа Исуса Христа. Свако вријеме је исто.

ГЛАС:  Умјетност је ту да пробуди емоције и да пољуља нешто у човјеку. То је прошле године на један начин учинио филм “Тома”, који је истински освојио публику. Да ли је, у ствари, искрена емоција и намјера аутора једини прави пут до публике и нешто што је цијењено каква год времена била?

ПЕЈАКОВИЋ: О публици и гледаоцима се не размишља док се ради. Човјек ради из себе, о себи и за себе; ствараш јер мораш, а не да продаш. Тек тад настају услови да нешто буде и добро и комерцијално. Новац и успјех су, евентуално, само посљедица, а никад главни мотив или покретачка снага умјетника. Код хохштаплера и ловаца у мутном, ствари стоје обрнуто. Али то је тако свугдје, не само у умјетности; и у политици, здравству, образовању и тако даље, важи исто правило.

ГЛАС:  Прошле године у Градском позоришту “Јазавац” свој позоришни живот започела је представа”Бањалука”. Један дио представе рађен је према Вашем тексту, којег сте посветили Милораду Телебаку. Да ли би од таквог једног текста могло некад да настане нешто више, односно, читав комад за себе?

ПЕЈАКОВИЋ: Вјероватно. Ја нисам писац позоришних комада, мада ми се омакне.

ГЛАС:  Колико сте задовољни успјехом серије “Адвокадо”? Воли ли публика комедије или их можда заобилази, јер смијех ипак разоткрива горку стварност коју живимо?

ПЕЈАКОВИЋ: Комедије су тежак посао. Иако је гледаност била добра, ја се надам да ће “Адвокадо” тек добити своју публику и култни статус, када прође неко вријеме и све ове комедиографске лимунаде које нам пуштају на телевизији, жестоко нас убјеђујући да је то што видимо - смијешно.

“Кожа”

ГЛАС:  Какви су тренутни планови што се наставка серијала “Месо - Кости - Кожа” тиче?

ПЕЈАКОВИЋ: Надам се да ће серија “Кожа”, трећи дио трилогије, бити реализована. Снимање није још почело, али “Босонога” продукција увелико ради на припреми “Коже”. За нас је врло важно да “Кожом” завршимо реченицу коју смо започели “Месом”, и да одмах наставимо даље, јер нас још посла чека. “Босонога” има обавезу да проговори о Отаџбинском рату, о ратним страдањима Срба у Другом свјетском рату, али и о људима овог краја, о догађајима који су оставили траг, о свему ономе што стоји дубоко у нама.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана