Није важно учествовати важно је побједити - и тако већ 45 година

Као и некада, његова бритка сатира и даље се редовно цитира, чак и међу ријеткима који не знају ко је Грунф али не могу се не сложити са његовим глупавим, а истовремено логичним крилатицама, попут оне да је "боље испасти будала него из влака".

Изјаве тог бившег пилота и безнадежног проналазача легендарне су међу љубитељима стрипа, штампају се на мајицама по узору на Грунфа, размијењују у разговорима, "шетају се" у форумским потписима или се, као и дијалози међу ликовима, памте, препричавају и, премда смо их много пута чули, не губе на духовитости.

"Тко лети вриједи, тко вриједи лети, тко не лети, не вриједи", "Боље нешто од нечега него ништа од ничега", "Боље издати књигу него пријатеља", "Ако каниш побиједити, не смијеш изгубити", "Бољи је нечастан бијег него частан пораз" и "Боље живјети сто година као милијунаш, него седам дана у биједи", само су неке од изјава тајних агената Групе ТНТ које су се, попут њихових имена, укоријениле у нашем свакодневном говору.

У "политички некоректном" стилу стрипа тако се понекад неко малог раста и великог носа назива Боб Рок, многи ће у свом радном окружењу препознати понеког Дебелог Шефа или пак Броја 1, који уз помоћ "мале црне књижице" вуче све конце, а нема сумње ни о каквом је пословном договору ријеч када се помену оне Сер Оливерове "Хало Бинг, како брат?" и "Цијена? Права ситница".

Генерација која је одрасла уз стрип данас вјероватно све боље разумије Јеремијину јадиковку "боли ме све и још много тога", зна се да када се за неког каже да има "Суперхиков дах" не значи да мирише као љубичице, а јасно је и зашто корумпирани политичари подсјећају на свињолике градске чиновнике из стрипа.

Антун Халоња, научни сарадник са Института за хрватски језик, сматра како стрипови, иако се доживљавају безвриједним и тривијалним, а њихов језик мање вриједним, заслужују пуну пажњу лингвиста и стилистичких анализа, нарочито када је ријеч о класику као што је "Алан Форд".

Код језичког израза стрипа, ограниченог простором сличице, постоје двије опречне ситуације, једна у којој је визуелна порука доминантна, а језичка сведена на минимум, с узвицима попут "Аааргх!" и друга у којој је вербална порука врло развијена и доминира над цртежом, напоменуо је Халоња.

У "Алану Форду" те су двије ситуције врло спретно уравнотежене, па осим симпатичних ликова легендарне Групе ТНТ, памтимо њихове досјетке које су мало-помало ушле у свакодневни говор, захваљујући сјајному преводу Ненада Бриксија са италијанскога, рекао је Халоња за Хину.

Магнус, Бункер и - Ненад Брикси

Причу о неспособним тајним агентима који готово увијек, некако, ипак побјеђују у борби против негативаца, осмислио је сценариста Лучано Секи (псеудоним - Макс Бункер), а изглед ликовима дао је цртач Роберто Равиола (псеудоним - Магнус). Већ и сам њихов потпис, Магнус&Бункер, синоним је за тај стрип. Ипак, међу публиком с подручја бивше Југославије, гдје се стрип појавио три године након италијанског првог издања, равноправно је и име Ненада Бриксија, преводиоца и писца којем је ове године 30. годишњица смрти.

"Алан Форд" је Бриксијево ауторско језичко дјело, његов истанчан хумор и талент сјајног писца кључни су када се говори о успјеху тог стрипа, рекао је Ненад Ризвановић, писац и књижевни уредник. Брикси је донио потпуно нови књижевни језик који је ушао дубоко у урбану народну културу, дирнувши неку нашу популистичку црту, па "Алана Форда" читају чак и они који иначе уопште не читају стрипове, додао је.

Режисер Далибор Матанић каже да је "генијални Бриксијев превод дао нови ниво у тумачења стрипа". Најзанимљивије ми је како је стрип заживио само овдје и у Италији, иако је хумором био сличан 'пајтоновцима' који су били глобално популарни, рекао је Матанић, који сматра да би Алана Форда било врло захтјевно пренијети у други медиј, попут филма, а и "ко би осим Џона Клиза глумио Сер Оливера?"

И директор фестивала "Цртани Романи Шоу" Славен Горички слаже се да је "Алан Форд" био прихватљив захвајујући Бриксијевом преводу који је "ситуацију прилагодио нашем менталитету, тадашњем времену и саставу". Стрип је говорио о ономе о чему се други нису усудили, а како се састав промјенио, али не и социјалне разлике између богатих и сиромашних, читају га нове генерације док се стари бројеви и даље добро продају, тврди он.

Није важно судјеловати, важно је побиједити

Својеврсни феномен тог стрипа је у томе што је био популаран само у бившој Југославији и Италији, а иако је славна цвјећара смјештена у Њујорк, никада није преведен на енглески. У Француској, Бразилу, Данској и другим земљама није преживео више од неколико бројева, доказавши на свом примјеру тачност пословице Броја 1 како "није важно судјеловати, важно је побиједити".

Велики дио заслуга за овдашњи успјех приписује се хрватском преводу (српски превод прошао је неславно), али и специфичностима ових простора о чему је у књизи "Цвјећарница у Кући цвећа" писао Лазар Џамић. Он каже како тај стрип није био само сатирична критика капитализма, већ и сваког корумпираног и некомпетентног система, а надреална фарса која је у њему превладавала овдје је била препознатљиви начин живота, док је кроз карактере главних ликова, дисфункционалне дилетанте који ипак дочекају свој "срећан крај", људима давао инспирацију и наду.

За Давора Гобца, пјевача групе Психомодо Поп, разлози због којих их је волио (и још увијек их воли) много су једноставнији, а љубав према стрипу пренио је и на сина који га, у складу с временом, чита на рачунару.

Куповали смо 'Алана Форда' због специфичног хумора и стално смо га цитирали у музичким круговима, рекао је Гобац, додавши да негдје још чува првих сто бројева, али и мајицу с Бобом Роком.

Иако је то био сатирички и црнохуморни приказ друштва, цензори земље у којој она "Непријатељ никада не спава" као да се природно надовезује на фордовску "Ко спава, није будан", нису могли прећи преко нацистичких симбола, који су стога невјешто брисани или прецртавани: једна је високо уздигнута десна рука чак била преправљена да стоји уз тијело, а била је и забрањена читава епизода у којој се ТНТ-овци налазе са Титом.

Људе треба одгајати и образовати, а не забрањивати им јер тако неке ствари направите још важнијима него што заиста јесу, рекао је дизајнер Мирко Илић, додавши да му се "Алан Форд" никада није свиђао. Како тврди, био је лоше нацртан и досадан, и тада је читао америчке "андергаунд" стрипове.

Ипак могу разумјети култ тог стрипа, можда је успио зато што су му ликови били у распаду, баш као и земља у којој смо живјели, изјавио је Илић.

Упркос томе што се држава одавно распала, популарност стрипа и даље траје, о чему свједоче домаћи интернет портали с огласима, на којима се поједини раритетни рани бројеви, без обзира на то што су излизани и подерани, нуде за не малу суму новца, док талијански оригинали досежу и цијену од стотине евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.