Непролазно дјело Борислава Пекића
Бањалука - Од првог сусрета ме је освојио интелигенцијом, идејама и ставом. Нико није могао са Пекићем да се упореди. Имали смо веома складан живот. Поштовала сам његово време писања, а он би ми увек причао шта ради, читао ми је делове написаних текстова, дискутовали смо о ономе што га мучи. Ја сам била његов први читалац.
Ријечи су ово пишчеве удовице Љиљане Пекић о једном од најзначајнијих српских писаца 20. вијека, Бориславу Пекићу, који би данас напунио 85 година. Био је романсијер, драмски писац и филмски сценариста, а студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду. Иза њега су остала бројна значајна дјела која ни данас не губе на вриједности.
Када је "Ловћен филм" расписао конкурс за синопсис, Пекић се пријављује и добија прве двије награде. Запошљава се код њих као драматург и ради на многим адаптацијама и сценаријима. Написао је сценарио за филм "Дан четрнаести" Здравка Велимировића, који је представљао тадашњу Југославију на Канском фестивалу 1961. Тада је писац први пут у животу отишао у иностранство. У међувремену објављује два романа, "Време чуда" и "Ходочашће Арсенија Његована". За овај други 1970. добија "Нинову награду".
Имао је много проблема, јер је учествовао у потписивању свих могућих дисидентских петиција и био вјечити опонент режиму. Због тога се са породицом сели у Лондон гдје је и настао његов највећи стваралачки књижевни опус.
Његово капитално дјело, сага-фантазмагорија "Златно руно", објављен је у седам томова, а за њега је Пекић 1987. године добио "Његошеву награду". Жанр-романом "Беснило" (1983), својеврсном апокалиптичком визијом свијета у којем живимо, Пекић је одступио из историјске тематике и написао дјело са елементима трилера. Тај роман, захваљујући својој тематској провокативности, постао је бестселер и доживио велики број издања. Дјела су му преведена на бројне језике, а постхумни рад на објављивању његових бројних дјела, након његове смрти 2. јула 1992. године у Лондону, наставиле су његова супруга Љиљана, кћерка Александра и унука Мари-Луиз.
Елита
- Имала сам прилику да ближе упознам нашу интелектуалну елиту тог времена. Не могу ни да набројим све оне који су долазили да нас посете: Добрица Ћосић, Миодраг Павловић, Ђорђе Лебовић, Борислав Михајловић-Михиз, Данило Киш, Филип Давид, Драгослав Михаиловић, Вида Огњеновић, Горан Паскаљевић и још многи други. Читали су једни другима своје одломке, расправљали о текућим догађајима, подстицали се - рекла је Љиљана Пекић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
