Непролазна дјела Камија и Елиота

Мирна Пијетловић
Непролазна дјела Камија и Елиота

Култни свјетски писци који су створили књижевна дјела непролазне вриједности, добитници бројних признања за свој рад, међу којима се највише истиче Нобелова награда за књижевност, француски и енглески писци Албер Ками и Томас Стернс Елиот, напустили су овај свијет на исти дан, 4. јануара.

Албер Ками био је француски писац, филозоф и новинар, а остаће запамћен по свом карактеристичном стилу писања и тематиком којом се бавио у својим дјелима. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1957. године.

Рођен је 7. новембра 1913. у породици сиромашног алзашког земљорадника у Алжиру. Отац је, убрзо по дјечаковом рођењу, погинуо у чувеној бици на Марни у Првом свјетском рату.

Камијево школовање и касније студије на Филозофском факултету у Алжиру протекли су у свакодневној борби за опстанак. Као студент је морао сам да зарађује за хљеб, удара печате на возачке дозволе у алжирској префектури, а у слободним часовима да продаје аутомобилске дијелове и биљежи барометарски притисак у метеоролошкој станици.

Ками затим ради у алжирској радио-станици, интересује се за позоришну умјетност, а једно вријеме ради и са властитом позоришном трупом. До седамнаесте године, када му је дијагностификована туберкулоза, активно се бавио фудбалом.

Спорт и науку је заволио под утицајем наставника у основној школи. Захвалност му је одао и током инаугуарационог говора при додјели Нобелове награде за књижевност 1957. године.

Успјешна публицистичка активност, међутим, постепено га одводи књижевном стварању. Као есејист, критичар и уредник листа "Борба", који је 1940. покренуо у Паризу, Ками постаје истакнута личност у француском покрету отпора против нацизма.

Богато животно искуство и већ оформљена визија свијета почели су да добијају свој умјетнички облик у низу његових славних романа: "Странац" (1942), "Куга" (1947) и "Пад" (1956), затим у драмама "Неспоразум" (1944), "Калигула"(1944) и Опсадно стање (1948), као и у дитативном лирском коментару романа "Странац", објављеном 1943. године под називом "Мит о Сизифу". Познати роман је и "Побуњени човјек" (1951).

Камијевом књижевном дјелу одато је највеће признање додјељивањем Нобелове награде за књижевност 1957. године.

Ками је погинуо 4. јануара 1960. у саобраћајној несрећи. Возач је био његов блиски пријатељ и издавач Мишел Галимар, који је такође погинуо. Његове двије кћерке близнакиње, Катрин и Жоан, власници су ауторских права на његова дјела.

Томас Стернс Елиот био је енглески писац америчког поријекла, један од најпознатијих европских пјесника 20. вијека, добитник многих награда, међу њима Нобелове 1948. и Гетеове 1954.

Био је носилац 16 почасних доктората. Елиот је рођен у Сент Луису. Студирао је на Харварду, Сорбони и на Оксфорду. До краја свог живота остао је у Енглеској.

Био је пјесник, критичар, издавач и више година уредник врло утицајног књижевног часописа "Цритерион". Од појаве поеме "Пуста земља" и неких критичарских текстова Елиот почиње да врши снажан утицај на енглеску и америчку поезију. Елиот је такође писао и драме у стиху.

Умро је у Лондону, 4. јануара 1965. године.

Прозни стил

У својим дјелима, било да су романи, драме или есеји, Албер Ками се бави човјеком и људском егзистенцијом. Трага за смислом човјековог трајања и упркос радостима које живот пружа он у њему открива апсурд, много шта што га чини бесмисленим, одакле и човјеково трајно незадовољство у овом свијету и стални сукоб појединца и свијета и осјећај човјека да је странац у овом свијету. На тему те филозофије настаће његов роман "Странац", који и јесте слика о апсурдности трајања, који ће своје објашњење добити у есеју "Мит о Сизифу".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана