Ненад Марић (Краљ Чачка), музичар, сликар и пјесник, за “Глас”: Уз умјетност лакше подносимо стварност

Бранислав Предојевић
Ненад Марић (Краљ Чачка), музичар, сликар и пјесник, за “Глас”: Уз умјетност лакше подносимо стварност

Свестан сам чињенице да је популарност новчић с два лица, али ја на то не претендујем. До сада се то, назовимо га ширење песама, дешавало спонтано а то је део овог медијума.

Песме имају ту моћ и ово што радим с њима јесте директно везано за мој живот и процесе које покушавам да ухватим, објасним, решим... Волео бих да те песме дођу до што више људи што се вероватно већ дешава.

Казао је ово за “Глас Српске” музичар, сликар и пјесник Ненад Марић, познат као Краљ Чачка, говорећи о појмовима популарности, мејнстрима и музике на маргини.

- Мало су се променили ти појмови у реалности, алтернатива, мејнстрим. Мени као слушаоцу постоји, рецимо, много песама које су хитичне, али нису дошле до шире публике због “лењости” медија, површности и инфлације информација - додаје овај музичар, који је крај прошле године завршио спектакуларним концертом у Београду, а с којим смо разговарали о плановима за ову годину и осврнули на досадашњу каријеру.

ГЛАС: Претходну годину у Вашем раду обиљежила је сарадња с Нином Бајсић на представи “Соундтрек за филм који није снимљен”. Како бисте описали ту сарадњу публици која није имала прилику да је гледа и како је дошло до те позоришно-прозно-музичке поставке на релацији Београд - Загреб?

МАРИЋ: Све је почело када ме је преко “Фејсбука” контактирала Павлица Бајсић, којој се свидело то што радим и која је тада изразила жељу за сарадњом, откривши ми Радио Театар и све оно што су радили, представе, радиофонске шетње кроз град. До тада ми није пало на памет да радио-драма изађе ван радија на бину или улицу. Заправо, нисам о томе размишљао, иако, сам имао сличне моменте на својим концертима у неким песмама где се дешава речитатив испод кога свира музика, с тим што овде имамо и једну нову компоненту радиофонских звучних записа, атмосфере. Имали смо пар састанака преко “Зума”, где смо разговарали о томе шта све можемо с тим медијумом, па сам предложио да покушамо направити нешто налик филму, само као звук без слике, као какав саундтрек за филм који није снимљен, што је био радни наслов и остао на крају. Прва песма која је настала била је “Обрнут ред ствари”. Направио сам прве две строфе и рефрен, послао Нини Бајсић преко и-мејла и након неког времена она је узвратила и кроз неко време имали смо целу песму. После сам с братом Марком Марићем боравио у Загребу где смо радили на песмама, а Нина, Павлица и ја на тексту где смо уобличили причу о раскиду двоје људи из два града.

ГЛАС: Када смо код рада на намјенској музици соундтрек за филм “Реална прича” и сингл “Деда Мраз је шворц” на неки начин били су преломне ствари у Вашој каријери, у смислу да је њен снажан одјек тог филма и серије скренуо пажњу на Ваш рад у моменту када је већина класичних медија била незаинтересована за било шта ван естрадних појава.

МАРИЋ: Да, на позив глумца и редитеља Гордана Кичића, заједно са својим братом Марком Марићем, радио сам на музици за филм, а затим и две сезоне серије. Идеја је била да музика пропрати емоцију и атмосферу целе приче па се надам да смо у томе и успели. А свакако је утицала и на то да то што радим дође до шире публике. Нажалост, и даље је мало простора у медијима за музику другачијих садржаја. Било би добро да се то некако промени, мада сам скептичан. Песма “Деда Мраз је шворц” изашла је 2016. године, а онда је поново дошла до изражаја када је коришћена за потребе филма.

ГЛАС: Како је дошло до Ваше сарадње са издавачком кућом “Поп депресија”, која је стала иза албума “Земља снова” и “Спусти светлост на пут”, гдје је први био, не само изненађење за публику, већ и за добар дио домаће музичке сцене?

МАРИЋ: У то време, пред снимање албума “Земља снова”, већ сам имао доста песама које су се нашле на првом а и на другом албуму, неке од њих још увек нисам ни снимио. Имао сам позиве других издавачких кућа, чији услови нису били повољни као они које је нудила “Поп депресија” па сам се одлучио за “Поп депресију”. Било је и савета пријатеља, Светлане Ђоловић и Александра Костића које сам послушао и којима сам захвалан па сам затим контактирао Ивана Лончаревића у вези са издањем и тада смо почели сарадњу.

ГЛАС: С друге стране, нисте се превише експонирали на мрежама, што Вас је на неки начин ставило у позицију аутсајдера и према андерграунду и према класичним медијима. Нисте склони општем либерализму мрежа, вјерујете у класични пут, од албума, преко концерата и корак по корак до публике, или нисте имали другог избора?

МАРИЋ: Нисам имао другог избора, а тешко сам се сналазио у свим тим комуникацијама јер ми је фокус био на проблемима које сам покушавао да решим. Дуго пре снимања првог сингла нисам ни знао да ћу се овим бавити у јавности. Мислио сам, волим музику, пишем песме, то ми је потреба али преко мрежа су песме и дошле до публике и кренули су први позиви за наступе.

ГЛАС: Сликање, писање и музика само су нека од Ваших интересовања. Колико се те различите жанровске форме преламају у музици Краља Чачка и колико утичу на Ваш стваралачки - да ли полазите од слике, ријечи или звука у процесу стварању пјесама?

МАРИЋ: То су здраве ствари, јер све утиче једно на друго. Код мене је вишак талента и радозналост, а оно што успем да урадим то ми је. Мислим да не бих писао такве песме да се нисам бавио сликарством, да ме није занимала литература, филм... и обрнуто. Просто све што сам унео и што уносим у стварање у виду искустава с разним другим уметностима утиче једно на друго, помаже у процесу писања песама, а на првом месту увек је био и остаће сам живот. Сликање, цртање, писање, свирање, музика јесу помагала која ми помажу да се овај и овакав свет лакше поднесе.

ГЛАС: Уз Вашу музику помињу се бројна велика имена као инспирација од Тома Вејтса и Бертолда Брехта до Арсена Дедића (ја сам чуо на моменте “Џајант Сенд” или Кољу Пејаковића). Шта је у музичком смислу стварно инспирисало и покретало Ненада Марића да једног дана постане Краљ Чачка?

МАРИЋ: Разна музика, од блуза, преко џеза, преко раног рокенрола, панка, новог таласа, етно музике разних народа, француске шансоне, италијанске канцоне, Брехта, Курта Вејла. Да не набрајам, списак је дуг. Сва та искуства, од онога што ми се допадало и што сам извукао из музичког искуства као слушалац, на неки начин су улазила и у песме које сам писао. Сложени су ти процеси и можда да могу до краја да их објасним, можда не бих имао потребу да пишем. Тешко је говорити о стварању и у исто време стварати.

Планови

ГЛАС: Шта можемо очекивати од Краља Чачка у 2023. години?

МАРИЋ: Ускоро излази збирка поезије која носи наслов “Земља није мој дом”, по синглу који је изашао крајем прошле године, биће и документарни филм о Краљу Чачка у продукцији РТС-а под уредничком палицом Веска Бутрића и редитеља Слободана Мојсиловића. За трећи албум песме су спремне, тежња је ту, када се стекну услови свакако ћемо га снимити, не бих најављивао време да најаву опет не поједе неизвесност професије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана