Немања Ћеранић за “Глас Српске”: Џејев живот прича створена за филм

Када сам одрастао, тада сам освестио да су Џејеве тзв. “брзалице” уско повезане са фанк музиком, а баладе са блузом и поп музиком. Наравно, то је све захваљујући Џејевом таленту и харизми као и музичким умећем Марине и Футе који су написали већину тих песама.

Рекао је ово за “Глас Српске” режисер и сценариста Немања Ћеранић, једно од најагилнијих и најталентованијих имена српског филма млађе генерације  објашњавајући зашто је прихватио позив да режира филм “Недеља”, посвећен покојном фолк пјевачу Џеју Рамадановском, који ће премијерно у бањалучком “Синеплексу Палас” бити приказан 24. јануара. Филмаџија, који је пажњу публике привукао одличним кримићем “Лихвар” и серијом “Кљун”, каже да овај филм није замислио као класични биографски филм о музичкој звијезди већ причу о пријатељству и братству.

- Хтели смо да направимо филм о пријатељству и братству, о духу једног времена који је постојао на Дорћолу 70-их и 80-их. А исто тако и о односу два брата Рома - Исе Лере Џамбе и Џеја који ће доживети две различите судбине и два различита животна пута - додао је Ћеранић.

ГЛАС: Колико је код нас тешко снимати приче тог профила гдје се тешко могу раздвојити чињенице, таблоидне лажи и усмени митови. Колико то Вама, као аутору, отежава постављање баланса између фикције и реалности у правом омјеру да би се добила узбудљива биоскопска прича?

ЋЕРАНИЋ: Свакако да то није лако и да прича мора да се обликује кроз фикцију. У овом случају смо испоштовали 80 одсто онога што се стварно десило у Џејевом животу, јер су све те приче које смо чули биле потентне за развијање једне добре филмске структуре.

ГЛАС:  Са друге стране Ваш филм “Воља синовљева” дуго је био у лимбу претпродукције, иако су ријетки промо материјали обећавали занимљиву и до сада неискориштену тему постапокалипсе у српској кинематографији. О чему је детаљније ријеч у том филму и како се од давно настале идеје напокон стигло до филма?

ЋЕРАНИЋ: Снимање филма је завршено крајем децембра 2023.  Сад нас чека озбиљан посао у постпродукцији, а план је да премијера буде крајем 2024. године.  Пројекат је од старта био веома амбициозан и цела авантура око “Воље синовљеве” је почела још 2013. године. Али ту причу ћемо оставити за неки наредни интервју.

ГЛАС: Један од Ваших филмова култни кримић “Лихвар” стигао је прошле године до емитовања на националној фреквенцији. Са ове дистанце колико сте задовољни урађеним с обзиром на све околности брзог рада, скроман буџет, пандемију и тзв. “Цинема верите” поступак снимања?

ЋЕРАНИЋ: Задовољан сам својим дебитантским филмом. Сигуран сам да ће ми то бити најдражи филм у каријери, поготово што је настао у тим околностима и што је снимљен у мом родном граду Инђији. “Лихвар” као пројекат је сигурно помогао да се поново покрене прича око “Воље синовљеве”.

ГЛАС: Серија “Кљун” је као и “Лихвар”, условно речено, поджанр натуралистичког кримића, “Воља синовљева” постапокалиптични научнофантастични филм,  “Недјеља”, условно речено биографска прича, али у суштини ауторски се крећете поштујући широко постављене обрасце жанровског филма пратећи ликове индивидуалаца и аутсајдера. Шта је оно што је Вас покретало, а потом инспирисало као аутора?

ЋЕРАНИЋ: Може се рећи да сам велики љубитељ америчког Б-филма и да су велики утицај на мене имали редитељи попут Волтера Хила, Сема Пекинпоа и Дона Зигела. Филм освете је најуниверзалнија ствар у жанровском филму, а највише у вестернима, криминалистичким и авантуристичким филмовима. Занимљиво ми је да од жанра позајмим одређене каноне и правила и да покушам то да транспонујем у наш миље. Та жанровска одредница прати ликове усамљенике, аутсајдере и маргиналце који су на ивици закона. Они на крају побеђују сами себе тако што углавном поступе исправно и на неки начин постану хероји.

ГЛАС: У јеку смо експанзије серијског програма, како у свијету, тако и код нас, што је наравно одлична прилика за посао филмаџија свих занимања, али са друге стране колико квалитет прати квантитет?

ЋЕРАНИЋ: Мислим да су серије добра ствар, поготово за млађе редитеље да могу да се изразе и да одржавају редитељску кондицију. У овој хиперпродукцији има разноразних серија различитог садржаја. Имао сам срећу да сам добијао понуде да радим на добрим серијама.

ГЛАС: Како гледате на промјене у кинематографији настале током пандемије и успона стриминга, да ли је класични биоскоп у изумирању или се седма умјетност прилагођава технолошким промјенама епохе? Како гледате на будућност филма?

ЋЕРАНИЋ: Сигурно да смо у чудном периоду што се филма и биоскопа тиче и апсолутно да постоји поменути ауторски и продукцијски јаз, али мислим да побеђује онај филм са добром причом, да ли он био жанровски или ауторски потпуно је небитно. Какав год да је тренутно период, за будућност доброг филма је потребна добра прича.

ГЛАС: Какви су планови за даље, шта бисте Ви вољели да радите у каријери и шта ћете стварно радити?

ЋЕРАНИЋ: Волео бих да на сваке две године могу да снимим филм, али то је скоро па немогуће за извести. Добра ствар је што Страхиња Маџаревић и ја константно радимо на новим сценаријима. Тако да ту постоји један хорор фаунд футиџ. Исто тако један авантуристичко-спортски филм о гејмерима где пратимо залуђенике за игру “ЦС 1.6”, и још гомилу пројеката чију будућност видим у анимираном филму.

Лаушевић

ГЛАС: У филму “Воља синовљева” нажалост била је и једна од посљедњих улога покојног доајена нашег глумишта Жарка Лаушевића. Како је било радити са мајстором свог заната на самом сету?

ЋЕРАНИЋ: Жарко Лаушевић није био само велики глумац, писац и човек, он је био учитељ, неко ко је несебично делио своје знање и мудрост са околином и слушати њега и разговарати са њим је била највећа привилегија. Његов таленат је био бескрајан и свако ко је радио са њим из тог процеса је изашао као потпунији човек и уметник. Жарко је као ретко ко био отворен за рад са младима, имао је пуно стрпљења и веровао је да филм може да промени свет. Тако му је и приступао, са пуном посвећеношћу, љубављу и разумевањем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.