Научни скуп о Сави Мркаљу у Манастиру Крушедол
Поводом 240 година од рођења и 190 година од смрти Саве Мркља, реформатора српске ћирилице и српског језика у суботу 24. јуна 2023. године у Манастиру Крушедол биће одржан научни скуп под називом „Сава Мркаљ реформатор ћирилице". Оргаизатори, крајишка удружења из Београда, Ветерника, Крушедола и Руме на овај начин ће обиљежити и 22. јун Свјетски дан избјеглица.
Како најављују, радови учесника овога скупа биће обједињени и штампани у посебном зборнику.
Сава Мркаљ је рођен 1783. године у Сјеничаку на Кордуну у тадашњој Војној крајини, а умро је у Бечу 1833. године. Био је први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон, пјесник и полиглота. Ондашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала 46 и више слова, свео је на 29, од којих су 24 у употреби у данашњој српској азбуци. У свом дјелу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес" објављеном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег, у народу, неразумљивог правописа и тражио примену фонетског писма базираног на народном језику и правилу "пиши како говориш".
Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребљујући Мркаљеву азбуку написао: "Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија не може бити од ове".
Мркаљ је био и пјесник и сматра се зачетником јамба у српској поезији. Неке од његових песама уврштене су у антологије српског пјесништва.
Нажалост о значају Саве Мркаља за развој српског писма и језика још увијек се код нас мало зна. У години његових јубилеја најављено је више манифестација како би се јавност упознла са овим, како га неки сматрају, једним од најпросвећенијих Срба са почетка 19. вијека. Крајишка удружења у Бањалуци припремају изложбу и округли сто, у Чикагу је у септембру заказан научни скуп, а о значају Мркаљеве реформе говорити ће се на манифестацијама у Војнићу на Кордуну и у Нијагари у Канади. Средином јула у насељу Бусије у оквиру манифестације „Крајишки откос" одржати ће се поетско вече посвећено Мркаљевим јубилејима, а у припреми је и монодрама у извођењу глумца Дејана Стојаковића.
Постоји иницијатива да по Сави Мркаљу понесе назив једна од новоизграђених школа или установа културе у Србији и Републици Српској. Од прије неколико година о Сави Мркаљу свједоче спомен плоче постављене на српске цркве у Сјеничаку и у Бечу. План је да се у Сјеничаку уреди Спомен-кућа Саве Мркаља.
Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, богословију је завршио у Плашком, архигимназију у Загребу а студије филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
