Наташа Савић Кочић, пијанисткиња и професорица: Преношење знања на друге неописив осјећај

 Илијана Божић
Foto: Д. Поздеровић

БАЊАЛУКА - “Тамо гдје ријечи закажу, музика говори” цитат је Ханса Кристијана Андерсена урезан на вратима “Бањалучког клавирског атељеа”, школе клавира коју је отворила талентована умјетница Наташа Савић Кочић доказавши да труд, рад и љубав према умјетности дају сјајне резултате.

Наташа Савић Кочић завршила је клавир на Академији умјетности у Бањалуци, а професорица је и српског језика и књижевности. Већ као матурант добила је награду града Бањалука за изузетан допринос култури и умјетности, а учесница је бројних такмичења.

За “Глас Српске” је говорила о настанку “Бањалучког клавирског атељеа”, наводећи да је још током студија почела да држи приватне часове клавира.

- Временом је велики број ђака почео да долази на часове па сам одлучила да отворимо атеље као школицу клавира. У атељеу радим са двије колегинице које су такође професорице клавира. Жељела сам да стечено знање подијелим са дјецом која желе да се баве музиком, а онда и да створим бренд како би они, који пожеле да уче да свирају клавир у Бањалуци, знали гдје да иду - рекла је Савић Кочић.

Истакла је да “Бањалучки клавирски атеље” има много полазника, што показује да интересовање за клавир не јењава.

- Дошло је друго вријеме и друге генерације. Данас се дјеци пласира много тога, тако да је плус то што се интересују за клавир - казала је она.

Додала је да атеље похађају малишани од четири године, али и старији људи од 54 године.

- Имамо одраслих полазника који су некад раније хтјели да свирају клавир, а нису могли, али и оних који су раније свирали па су из неких разлога престали. Такође, има људи који раде неку другу врсту посла, а музика им је опуштање - испричала је Савић Кочић.

Кроз учење клавира полазници често одрастају са професорима, па тако она има ученике који са њом свирају од основне школе до студија. Како нам је казала најбоље је да се са учењем свирања овог инструмента крене што раније.

- Што раније дјеца крену са учењем клавира то је боље. У атељеу имамо ученика који имају четири године и то је довољно да се кроз игру крене учити свирање. Битан је рани развој. Многи то узимају здраво за готово, а нарочито кад је у питању свирање клавира, поготово кад је у питању учење дјеце то се не схвата озбиљно. Мисли се да са малом дјецом може радити ко год бар мало познаје свирање клавира. То је погубно. Штета је да озбиљни таленти не буду на прави начин вођени - објаснила је Савић Кочић.

Додала је да је дивно научити некога нечему, а посебно дјецу која су мала, која не знају ни слова, а науче да свирају.

- То је за професора велика ствар и подухват, а нарочито када је у питању индивидуална настава. Сваки програм се прилагођава појединцу, јер нема свако исте способности и афинитете. Тај процес да процијените ко је какав и шта би за њега било најбоље, како наћи програм да се тај неко најбоље покаже је битан. Не треба да се дижу руке на прву, од сваког се може нешто извући. У томе је чар овог посла - рекла је она.

Објаснила је да је педагошки рад важан у овом послу поготово данас кад је професорска струка деградирана.

- Нас дјеца гледају најмање једном седмично и то у узрасту кад су најосјетљивија. Битно је оно што виде и чују. Ми их не учимо само свирању, улога педагога је већа. Такође, професор мора да свира клавир, не може професор клавира да тамо негдје заврши неке школе и да никад не свира - истакла је Савић Кочић.

Поручила је да се озбиљан рад увијек исплати и додала да се на бањалучкој културној сцени почело много тога дешавати.

- Само кад погледамо до које тачке је дошао Бански двор, а гдје је био. Битни су људи који то раде, они су покретач свега. Прави људи на правом мјесту и то они који су образовани за одређену област. Умјетношћу мора да се бави неко ко је остварен на том пољу и ко је активно добар у свом послу. Клавир треба да предаје професор клавира који је био свирач и прошао такмичења. Док је таквих људи, има мјеста за умјетност - навела она.

Додала је да су концерти и фестивали у Банском двору значајни, јер тада посјетиоци имају прилику да чују најбоље умјетнике.

- То много значи за нас, јер имамо праксу да ђаке водимо на концерте. Битно је да знају да препознају доброг извођача, јер у принципу ми образујемо публику, а образована публика је битна култури. На томе се мора активно радити - закључила је Савић Кочић.

Нагласила је да је у европским државама свирање инструмента, нарочито клавира, ствар опште културе, те да је у многим основним школама на Западу свирање инструмента предмет који се учи једнако као и страни језици. Додала је да у наредном периоду планирају много концерата и наступа, те да су у априлу и јуну планирани мастер класови у Италији. У завршници мастер класа ученици ће одржати концерте, и то 10. априла и 11. јуна, на којима ће са њима заједно свирати и она.

Порука

Наташа Савић Кочић је поручила младима да не одустају од својих снова.

- Никад не одустајте и кад је најтеже изгурајте. Вјерујте у своје циљеве. Тешко је у младим годинама имати јасан циљ, али битно је вјеровати у себе изнад свега, јер резултати дођу брже него што човјек мисли - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана