Наталија Тривић за “Глас Српске”: Домаћи аутори и филмови добијају подршку

Рекла је то у разговору за “Глас  Српске” министар просвјете и културе РС Наталија Тривић говорећи о новооснованом Центру за развој и унапређивање кинематографије РС.

- У циљу развијања филмске дјелатности Српске неопходно је повећати буџет за развој филмске продукције и утврдити систем у оквиру којег би се средства трошила, у складу са културном политиком и стратешким опредјељењем, имајући у виду дугорочне циљеве - додаје она.

ГЛАС: Какви су наредни кораци? Да ли су већ у плану неки пројекти?

ТРИВИЋ: Када се успостави управљачка структура, утврдиће се акциони план за дугорочно и краткорочно дјеловање. Важан сегмент производње филмова су копродукције, које подразумијевају пословну сарадњу између продукција из различитих земаља. Да бисмо остварили добре копродукције, за РС је неопходно да продуценти буду релевантни у европском филмском контексту. То  подразумијева знање и креативност, те приступ јавним фондовима, који уживају њихове колеге у региону. Важна је видљивост и присуство на међународном плану, гдје се издваја учешће у “Еуроимажу”, као највећем европском фонду за филм.  Не треба занемарити ни чињеницу да су потенцијали којим РС у смислу ове дјелатности располаже и потенцијалне филмске локације. То подразумијева да је неопходно разматрање и развијање пословног окружења погодног за снимање филмова. Корист од таквог модела имала би не само РРС, мјеста на којима ће се филмови снимати, домаћа филмска продукција, него и угоститељство и туризам, као и све друге гране привреде које учествују у пројектима. Један од кључних корака у успостављању система биће измјена законских прописа у области кинематографије. Дефинисање правног оквира омогућиће несметан развој дјелатности и усклађивање са актуелним кретањима у региону и Европи. 

ГЛАС: На који начин ће Министарство утицати на развој овог Центра?

ТРИВИЋ: Значај Центра се огледа у томе што ће подстицати развој и доприноси унапређењу кинематографског стваралаштва у  Српској. То се односи на учешће у изради и спровођењу плана развоја кинематографије и комплементарних дјелатности, на допринос стварању сценаристичке грађе и презентацији домаће производње филмова у земљи и иностранству, као и допринос промоцији страних кинематографских дјела у РС.

ГЛАС: Центар је основан на основу многобројних иницијатива филмских радника из РС. Да ли су филмски радници дали и  приједлоге за снимање нових филмова или за сарадњу са страним продукцијама?

ТРИВИЋ: Прво слиједи доношење плана развоја којим ће бити утврђени циљеви и приоритети, акциони план за њихову реализацију и средства. Неминовно је да ће се подржати филмови од значаја за РС са препознатим вриједностима.

ГЛАС: Шта оснивање овог центра значи за Српску и домаће умјетнике?

ТРИВИЋ: С обзиром на то да смо прву генерацију студената са Катедре за филм и телевизију при Академији умјетности Универзитета у Бањалуци добили прије нешто више од десет година, филмска продукција у РС тек је у настајању. Податак да у Српској постоји  неколицина продуцентских кућа, које су уз велике напоре у стању да изнесу цјелокупну филмску производњу, говори нам да у РС већина филмског кадра нема простора за изражавање. Упркос лошим условима, на овим просторима формирана је генерација младих филмских аутора који остварују запажене резултате у играном, анимираном, документарном и експерименталном филму, како на локалном, тако и на међународном нивоу. Оснивањем Центра биће успостављен систем за препознавање филмских пројеката и идеја младих аутора, а важан сегмент представљају едукације и обуке, подршка филмским фестивалима, што омогућује повезивање са филмским радницима и професионалцима на регионалном и међународном плану. 

ГЛАС: Колико средстава из буџета је планирано да се уложи у развој овог центра?

ТРИВИЋ: Слиједи успостављање управљачке структуре, именовање директора и чланова управног одбора који ће потом донијети стратешки документ у којем ће бити дефинисана визија, план развоја, циљеви, приоритети, акциони план и буџетски оквир неопходан за реализацију.

Продукција

ГЛАС: Колико ће Центар побољшати развој филмске продукције у РС?

ТРИВИЋ: Министарство кроз различите финансијске и административне механизме подржава филмску продукцију. Средства за развој филма је као ставка, након краће паузе, поново уврштена у Буџет РС. Иако скромна, у износу од 100.000 КМ, што је за квалитетну продукцију дугометражних филмова,  недовољно. Ипак ова средства показују да је филм као културна потреба препознат, па оснивањем републичке установе која ће се бавити искључиво развојем кинематографије, створиће се услови за значајнију финансијску подршку домаћој продукцији, те за развој ове дјелатности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.