Најљепше стихове Лаза Костић посветио Ленки
Ковиљ - Иако је један од најпознатијих представника српског књижевног романтизма и писац најљепше српске љубавне пјесме "Санта Марија дела Салуте" Лаза Костић рођен прије 175 година, његова непролазна књижевна мисао и данас интригира и "заводи" велики број поштовалаца његовог лика и дјела.
Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма, поред Змаја, Јакшића и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година стварања он је истакнут у ред највећих пјесника и постао најпознатији представник српског романтизма.
Написао је око 150 лирских и двадесетак епских пјесама, балада и романси, као и три драме. Бавио се и преводилачким радом, а најпознатији су његови преводи Шекспира.
Ипак, љубитељи књижевности се увијек и изнова враћају на стихове његове пјесме "Санта Марија дела Салуте", коју није довољно прочитати да би се схватила суштина, него је понекад потребно сазнати мотиве из којих је она заправо настала како би се дошло до суштине узвишеног осјећања писца.
Настала је као искрени јецај душе због немогуће љубави. По многима најљепшу српску љубавну пјесму Костић је посветио Ленки Дунђерски. Ови стихови, како кажу критичари, су Лазино кајање, али и резултат најдубље интимне драме коју је Костић пролазио.
Ленку, најмлађу кћерку Лазара Дунђерског, пјесник Лаза Костић је упознао 1891. године. Костић је био очаран њеном љепотом и младошћу. Емоције су расле из дана у дан, бивале су све јаче. Али, као пријатељ породице Дунђерски и изнад свега частан човјек, Костић је био свјестан немогућности њихове везе. Пјесник је имао 50, а Ленка тек 20 година. Она је много година раније слушала о сиромашном пјеснику, упознајући се с њим путем поезије која ју је потпуно опчинила. Из те опчињености и једног немира приликом упознавања се створила љубав.
Ипак, Лаза је на све начине покушао да се "ријеши" мисли о тој љубави предлажући Николи Тесли да се њоме ожени, што је научник, наравно, одбио. Чак је отишао и у манастир Крушедол, али мисли о Ленки су га и даље прогониле. Тамо је почео да пише и пјесме о њој и тада је настала пјесма "Госпођици Л. Д.". Ипак, на приједлог Ленкиног оца, Костић се у бијегу од љубави према Ленки оженио Јулијаном Паланачком.
Само два мјесеца касније Ленка је преминула, а ова вијест Костића је затекла у Венецији на брачном путовању. Схрван болом, одлази у цркву Санта Марија дела Салуте, гдје је молећи се за њену душу почео да пише стихове, испоставиће се, најљепше љубавне пјесме.
Пјесму "Санта Марија дела Салуте" Лаза Костић је написао 14 година послије Ленкине смрти, годину прије сопственог одласка, 1910. године у Бечу.
КОВЧЕГ СА РУЖАМА
Ленка Дунђерски је прије своје смрти прочитала пјесму "Госпођици Л. Д." коју је пјесник поклонио дворцу Дунђерски. Пјесма је стављена у Ленкин споменар, дрвени ковчег са ружама који је касније нестао. Тако је ковчег са собом однио не само споменар већ и потпуну истину о небеској љубави Ленке Дунђерски и Лазе Костића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
