Награда “Растко Петровић” за поезију Горану Врачару из Српске

Врачар је рекао новинарима да га је награда изненадила, да она за њега представља велику част и потврду онога што ради протекле двије деценије као књижевник, те радост јер значи повратак у Београд као пријестоницу свих Срба и враћење коријенима.

“Да матица прогласи моју збирку поезије најбољом збирком ван Србије, ја то онда упакујем да сам планетарно најбољи пјесник, само нисам у Србији још. У Србију се још нећу досељавати. Мислим да ми више погодује ово - живјети у Републици Српској, а бити планетарно познат”, рекао је Врачар.

Он је оцијенио да су овакве награде кључне за повезивање српског културног простора.

“Мислим да је то кључ јер ми смо подијељени по атарима, по селима, по регијама. Срби су иначе познати као јединствен народ када треба гинути, а чим дођемо до мира, ми се почнемо дијелити на оно ждва Србина у три партијеж. Мислим да је ово најбољи пут да се направи јединство - бар књижевно”, рекао је Врачар.

Према његовим ријечима, важно је и да се у Србији препознају људи који пишу ван Србије, а који Србију воле.

“Ми у Српској често кажемо да Србију више волимо него људи који живе овдје. Та љубав према Србији као нашој матици је огромна и јако се трудимо да то и покажемо и да будемо дио тог српског корпуса. Ми смо најближе Србији и то нам и припада, некако смо везани. Нама Дрина није граница, већ жила куцавица која само тече кроз народ јер исти смо народ”, нагласио је Врачар.

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић навео је да Представништво већ двије године заредом реализује са Матицом исељеника сјајан програм у функцији очувања српске културе, традиције, језика и писма.

“Сваки мјесец настојимо да у просторијама Матице предствимо књижевнике и умјетнике из Републике Српске и да на тај начин дамо пуни допринос свему што радимо на јачању и повезивању Српске и Србије”, рекао је Цицовић.

Он је нагласио да је Матица адреса за све Србе, ма гдје се налазили, те да је Представништво, дефинишући Програм за 2020. годину, посебан простор дало управо сарадњи са Матицом.

Предсједник Матица исељеника и Срба у региону Миодраг Јакшић оцијенио је да су награде Матице посебно важне јер значе потврду за оне који стварају ван Србије да их Србија прихвата као своје, као дио српског корпуса и српске књижевности.

“Ценим да овакав гест према тим нашим писцима можда јесте симболичан, али има велику важност и тежину јер се бар тих дана подсетимо шта су радили и то изроди нове књиге, промоције и сарадњу”, рекао је Јакшић.

Он је додао да је награда “Растко Петровић” једна од најважнијих активности.

“Заиста нам је пуно срце када видимо наше људе који пишу на српском језику и достојно промовишу име Растка Петровића и осталих који су стварали у иностранству”, каже Јакшић.

Добитник награде “Растко Петровић” за животно дјело је Илија Шаула из Вест Честера у САД за роман “Мидар” и Силвија Оташевић из Мајамија за роман за дјецу “Олимпијски сан”.

Годишњу повељу Матице исељеника и Срба у региону за достигнуће у области информисања добили су Недјељник “Наша реч” у издању Савеза Срба у Румунији и електронски портал “Штајерске новице” у издању Штајерске заједнице из Марибора.

Матица исељеника и Срба у региону награду “Растко Петровић” додјељује од 1996. године у три категорије - за животно дјело и за најбоље прозно и поетско дјело у претходној години, те за српске ствараоце који живе и раде у иностранству.

Од ове године први пут се додјељује и награда за ствараоце који пишу за дјецу и младе.

Према подацима Матице, данас у расијању живи око два и по милиона Срба, а 159 земаља се препознаје као њихова нова домовина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.