На данашњи дан умро је пјесник младости, љубави и људске трагике
Српски писац Борисав Станковић (1876-1927), пјесник младости, љубави, пролазности живота и људске трагике, те дубоки аналитичар политичких и психолошких процеса у српском друштву, умро је 22. октобра 1927. године.
Писао је о Врању и југу Србије, дегенерацији старих трговачких породица и таласима промјена, описујући патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије.
Сјајан познавалац људске душе, сликао је ликове изражених психичких и чулних особина којима господаре страст и дерт (јад, бол, туга), доводећи их у жесток сукоб са моралним назорима мале средине.
Његова најпознатија дјела су књиге приповједака "Из старог јеванђеља" и "Стари дани", драме "Коштана" и "Ташана", као и роман "Нечиста крв". Написао је и мемоаре "Под окупацијом".
Цјелокупно књижевно дјело Боре Станковића везано је за Врање.
Станковићево стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму.
Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.
Борисав Станковић увео је врањански говор у књижевност, због чега је био стално критикован од многих савременика школованих на Западу.
Они су критиковали његов језик и стил писања, говорећи да су његова дјела "неписмена и оријентална".
Пишући у вријеме када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, остао је привржен реалистичким традицијама, а дјела су му прожета осјећањем наклоности према патријархалном свијету старе Србије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
