На данашњи дан прије 165 година рођен Артур Рембо

Растао је у породици без оца, под туторством престроге и неосјетљиве мајке. Од најранијих школских дана показао је изузетну даровитост добијајући награде из књижевности и превођења и пишући, са великом виртуозношћу, пјесме на латинском језику. Са петнаест година добио је прву награду на конкурсу за састав написан на латинском. Тим поводом директор школе је рекао: "У глави овог дјетета не настаје ништа банално. Он ће бити геније или Зла или Добра"

Вјеровао је да као умјетник може да створи свијет умјетности који ће произвести "тоталну обнову", ако не друштва, а оно бар умјетника. У мају 1871. пише Полу Деменију у којем износи своје виђење пјесника и поезије: пјесник мора бити "крадљивац ватре", он мора сићи у тамне регије подсвијести да тамо открије човјеково "ја", које се битно разликује од спољашњег, стилизованог, друштвеног "ја". У Писму видовитог исте године Рембо нам открива да ће радити на преображају свога бића како би себе учинио видовитим, а то се постиже дугим, огромним и смишљеним растројавањем свих чула. Он зато мора да упозна све облике љубави, патње, лудила, да истражује самог себе, да постане више него ико велики болесник, велики злочинац, велики проклетник и врховни Учењак како би на крају стигао до незнаног. То бива истовремено и његов животни и пјеснички програм. Због потребе да досегне неки други свијет далеко од скучене средине Шарлевила покушава да побегне у Париз. На позив Пола Верлена, тада најистакнутијег пјесника у Паризу, 1871. године Рембо улази у париски пјеснички круг, али без икаквих литерарних амбиција у професионалном смислу. Његов распусни живот са Верленом, отргнутим од жене и породице, завшава се драматично. Верлен је пуцао у Рембоа и лакше га је ранио када је овај ријешио да га напусти и том приликом завршио у затвору.

Рембо се враћа у родитељску кућу уз горко осјећање пораза. Пише књигу пјесама у прози Боравак у паклу (1873), своју духовну биографију, неку всту извјештаја о проживљеној кризи и неуспјеху, отрежњењу. Његов будући скитнички живот протећи ће у знаку потпуне духовне усамљености, а његови поетски записи које ће биљежити прије него што као пјесник коначно не заћути биће први поетски текстови у историји поезије без намјере да се њима оствари било каква комуникација. Прозне пјесме Илуминације (1874) настају на граници тишине и сматрају се врхунцем Рембоовог поетског дјела, најснажнијим извором онога што данас зовемо модерним поетским изразом. Са двадесет једном годином престаје да пише и наставља живот као скитничар, трговац, кријумчар оружја и истраживач егзотичних крајева. Из Африке се враћа у Француску 1891. због тумора на нози. Умире у 37. години послије ампутације ноге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.