Музеј нуди 10 милиона долара за информацију о пљачкашима: Мистерија дуга 32 године

Иако то није био ни дјелић највероватно вриједне колекције које овај музеј посједује, украдено је укупно 13 умјетничких дјела која су процијењена на 500 милиона долара. Није лоше с обзиром на то да је пљачка трајала 81 минут и да су је извела само два човјека.

Наиме, у Бостонском музеју Изабеле Стјуарт Гарднер користили су застареле системе за надзор и као чуваре ангажовали људе којима то уопште није била примарна професија. На све то, у ноћној смјени било их је само двојица од којих је те ноћи једном од њих био први дан на послу.

Грешка од 500 милиона долара

Два мушкарца обучена као полицајци ушла су у музеј (што је противно безбедносном протоколу) и усљедила је историјска пљачка. Чак и тада, да чувар није притиснуо дугме и омогућио лоповима да уђу у музеј пре него што је провјерио њихове значке, пљачка се никада не би догодила. Али јесте!

Касно увече 18. марта, двојица лопова су преварила младе чуваре на дужности - 23-годишњег Рика Абата и 25-годишњег Ренди Хестанда, да их пусте у музеј. Обучени у украдене полицијске униформе, провалници су се претварали да су полицајци који су дошли да провјере да ли је у музеју све у реду јер је неко пријавио буку. Како је то била ноћ када се славио Дан Светог Патрика чуварима се ово учинило као валидно објашњење.

Када су ушли, криминалци су савладали несрећне чуваре, онеспособили сигурносне камере и прионули на посао уклањања драгоцјених умјетничких дјела из њихових оквира.

"Господо, ово је пљачка", објавили су жртвама везујући их за цев радијатора и радни сто у подруму музеја.

Однијели ремек-дјела, али не и најскупљу слику у музеју

Лопови су у два наврата одлазили до аутомобила и паковали платна. Из музеја су отишли у 02:45 тачно 81 минут након што је пљачка почела. Ноћни чувари, са устима залепљеним љепљивом траком, остали су заробљени у подруму све док их полиција, коју је позвала следећа смена након што је стигла у музеј, није пронашла око 8:15 ујутро.

Лопови су тражили нека од највећих блага музеја, укључујучи "Христа у олуји на Галилејском језеру", једини познати морски пејзаж који је насликао Рембрандт, "Даму и господина у црном" од истог аутора, као и "Концерт" Јоханеса Вермера, једну од тек десетина слика холандског мајстора које су преживеле до данас.

Бизарно, провалници су покушали да уклоне заставу Наполеонове царске гарде из њеног оквира, али нису успели, већ су се задовољили тиме што су узели бронзани врх у облику орла. Још чудније, починиоци су нетакнуто оставили вјероватно најскупље дјело у музеју - Тицијаново “Силовање Европе” које је висило у галерији на трећем спрату.

Наизглед насумични избор украдених дјела већ деценијама збуњује власти и новинаре.

"Оно што и даље збуњује оне који истражују мистерију Гарднера је то што се чини да ниједан мотив или образац није могуће уочити и након хиљада страница доказа прикупљених у протеклих 15 година. Да ли су дјела узета из љубави, због новца, откупа, славе, трампе? Или замршене комбинације свега тога?", записао је 2005. Роберт М. Пул из магазина Смитхсониан.

Данас, посјетиоци могу да посјете музеј или крену у виртуелни обилазак и виде шта су лопови оставили за собом - празне оквире који сабласно висе на зидовима као подсјетник на губитак.

ФБИ је имао осумњичене, али дјела никада нису пронађена

ФБИ је 2013. објавио да је идентификовао двојицу лопова. 2015. открили и имена својих примарних осумњичених - Џорџа Рајсфелдера и Леонарда Ди Музија, двојице сарадника покојног мафијашког боса Кармела Мерлина. Обојица су личили на полицијске скице криминалаца и умрли су у року од годину дана након пљачке.

Истражитељи су такође рекли да сумњају да су умјетничка дјела преко мреже организованог криминала транспортована у Конектикат и регион Филаделфије гдје су лопови безуспјешно покушали да их продају на црном тржишту. Међутим, након тога, траг се губи.

Власти су у почетку биле сумњичаве према двојици младих стражара који су били на дужности те ноћи. Абатх, хипи и рок гитариста, био је редован у ноћној смјени. Како злочини ове природе обично захтјевају унутрашњи извор, био је високо на листи могућих завјереника.

Абат је, са своје стране, увијек негирао било какву улогу у пљачки.

"Био сам само обичан хипик, а следећег дана сам био на свачијем радару због највеће умјетничке пљачке у историји", рекао је у једном интервјуу 2015. године.

Те године Абатхова улога у пљачки поново је била под лупом јер је канцеларија тужиоца Сједињених Држава у Масачусетсу објавила риједак видео снимак безбедносне камере. На зрнастим снимцима се види како Абат, који је био на стражи током дана 17. марта, отвара иста бочна врата која су користили лопови и пушта унутра неидентификованог мушкарца у капуту до струка и подигнутом крагном.

Великих и малих теорија има на претек

Како преноси Гардијан, током година су се појавиле десетине теорија које се креćу од конспиративних до вјеродостојних. Већина људи, укључујући ФБИ, тврде да су украдена дела путовали кроз мрежу организованог криминала у Бостону.

Већина је данас мање заинтересована да објасни то како је пљачка изведена, а више на то - где су дела данас.

Високо на листи осумљичених је Боб Донати, мафијаш који је можда организовао крађу са колегом криминалцем Робертом (Бобијем) Гуарентеом како би дјелима уцјењивао полицију да свог пријатеља Винсента Фераре извуче из затвора. Полиција није коментарисала да ли је икада примила овакав захтев, а и Донати и Гуаренте су сада мртви.

Други бивши мафијаш, Роберт Гентиле, дуго је тврдио да је невин упркос мноштву доказа који указују на његову умијешаност у злочин. Овај осамдесетогодишњак је пуштен из затвора 2019. након што је одлежао 54 мјесеца по неповезаној оптужби. Био је једина жива особа која из прве руке можда нешто зна о пљачки из 1990. али је и он преминуо средином 2021.

Неке теорије прилично су луде, укључујући ону да су припадници Војске Републике Ирске (ИРА) били умијешани у злочин.

Ако имате информације о пљачки, можете да се обогатите!

Музеј нуди награду од 10 милиона долара свакоме ко пружи информације које би довеле до безбједног враћања украдених дејла. Појединци чије информације доведу до реституције неких, али не свих радова добиће дјелимичну награду. Свако ко помогне у враћању врха Наполеоновог орла добиће посебну награду од 100.000 долара.

Према наводима Тајмса, чак и неко умијешан у саму крађу може да се јави јер је наступила застарјелост кривичног дјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.