„Мона Лиза“ одала још једну тајну
"Мона Лиза" је одала још једну тајну: користећи рендгенске зраке да би завирили у хемијску структуру сићушне трунке тог прослављеног умјетничког дјела, научници су стекли нови увид у технике којима је Леонардо да Винчи насликао тај свој револуционарни портрет жене са загонетним осмијехом.
Истраживање чији је резултат објављен у сриједу у „Journal of the American Chemical Society“, сугерише да је чувени, учени и инвентивни италијански ренесансни мајстор можда био у посебно експерименталном расположењу када је почео да ради на „Мона Лизи“ почетком 16. вијека.
Рецепт за уљану боју који је Леонардо користио као основни слој за припрему панела од дрвета тополе, изгледа да је био другачији за „Мона Лизу“, са посебним карактеристичним хемијским саставом, открио је тим научника и историчара умјетности из Француске и Велике Британије.
„Он је волео да експериментише, а свака од његових слика је технички потпуно другачија“, рекао је Виктор Гонзалес, водећи аутор студије и хемичар у највећем француском истраживачком телу, ЦНРС. Гонзалес је проучавао хемијски састав десетина дела Леонарда, Рембранта и других умјетника.
„У овом случају, занимљиво је видети да заиста постоји специфична техника за основни слој ‘Мона Лизе’ „, рекао је он за Асошијетед прес.
Истраживачи су нашли ретко једињење „плумбонакрит“ у Леонардовом првом слоју боје. То откриће је, рекао је Гонзалес, први пут потврдило оно што су историчари умјетности раније само претпоставили: да је Леонардо највероватније користио прах оловног оксида да згусне смјесу основне боје и помогне да се осуши док је почињао да ради на портрету жене која сада гледа иза заштитног стакла у Музеј Лувр у Паризу, преноси N1info.rs
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
