Мокрањац живи у својим дјелима

Његов одлазак био је велики губитак за српску културу и народ, али су иза њега заувијек остала бројна дјела која су обиљежила музичку историју Срба.

Био је хоровођа Београдског пјевачког друштва и члан Српске краљевске академије. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет.

Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за умјетничку обраду народних пјесама, при чему су руковети врхунски домет наше музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим дјелима цјелокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија.

Његова најпознатија дјела су петнаест "Руковети", "Приморски напеви", "Козар", соло песма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија".

- Обиљежавање стотину година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца, јединствена је  прилика  да се на достојанствен начин искаже поштовање и захвалност несумњиво најзначајнијој личности српске музичке историје. Веома је значајно што су се и бројни умјетнички колективи у Српској укључили у обиљежавање овог значајног јубилеја српске културе и умјетности - рекао је композитор Младен Матовић.

Синтетизујући сва претходна искуства српских композитора на изградњи националног стила, како је истакао, управо је Мокрањац био тај који је успио да постави темеље будућег развоја српске музике.

- Поред изузетног опуса вокалне свјетовне и духовне музике, увијек требамо имати на уму да је Мокрањац дао и значајан  допринос у развоју етномузикологије и савремене музичке педагогије у Србији - каже Матовић.

Веома је важно напоменути, како је рекао да је кроз своје стваралаштво Мокрањац указао на јединствен пут спајања изражајног и садржајног богатства традиционалне народне музике са европским умјетничким искуством.

- Нисам сигуран колико смо као друштво свјесни онога што нам је остало иза овог великана и надам се да ћемо у будућности имати снаге и памети да чувамо  сјећање на све оне који су својим радом и дјеловањем учинили да данас будемо то што јесмо - нагласио је Матовић.

Неизбрисивог трага и великог богатства које је створио Мокрањац свјестан је и студент Одсјека за композицију на академији умјетности у Бањалуци, Давид Мастикоса.

- Србија је имала ту срећу да има музичку громаду каква је Стеван Стојановић Мокрањац који је након стеченог знања у иностранству ипак одлучио да служи својој земљи. Његова заоставштина је нешто на шта грађани Србије треба да су поносни. Мокрањац и даље живи и има одређене утицаје и мали број хорова може да одоли па да не уврсти неку његову руковет на репертоар - нагласио је Мастикоса.

Подсјетио је да је овај композитор доказ како квалитет може да  преживи све филтере историје и да се испрофилише као нешто чврсто и постојано у простору и времену.

- Свим младим композиторима задао је високе критеријуме при писању хорске музике а уједно и оставио много музике, из које ће да уче, у аманет. Свакако бих издвојио "Литургију Светог Јована Златоустог" као дјело које много цијеним и уједно ми је и најдраже - казао је млади композитор.

"Јединство"

Мјешовити хор Српског пјевачког друштва "Јединство", поводом стогодишњице смрти великог српског композитора одржао је концерт у Банском двору Културном центру још у јуну. Диригент овог хора Немања Савић подсјетио је да је Мокрањац био најистакнутија личност српске музике на прелазу из 19. у 20. вијек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.