Младен Матовић: Рад са “Бањалучанкама” доживљавам као мисију

Овако је разговор за “Глас Српске” започео композитор, диригент, ванредни професор Академије умјетности у Бањалуци и директор Банског двора Културног центра Младен Матовић, осврћући се на начин рада у протеклој години.

- Као резултат таквог начина рада данас се помало нескромно можемо похвалити чињеницом да је током 2023. године у Банском двору реализована још једна историјска и  рекордна сезона у оквиру које је одржано више од три стотине разноврсних (музичких, ликовних, књижевних, драмских и филмских) програмских садржаја, а сама установа богатија је за пет нових простора за културне намјене - додаје Матовић.

ГЛАС: Управо примјеном иновираног концепта рада Бански двор се у претходних шест година у пуном капацитету вратио пракси организовања програмских садржаја у властитој продукцији. Шта можете да кажете о овој рекордној години, у оквиру којих је реализовано више од 300 догађаја?

МАТОВИЋ: Прво су покренуте љетне сцене Арт дворишта и Арт терасе које су намијењене за организацију културних догађаја на отвореном и захваљујући њима Бански двор је постао једна од ријетких установа културе које не праве тзв. љетну паузу већ активно организује програме током јуна, јула и августа мјесеца. Нешто касније  отворен је простор Арт биоскопа који је програмски фокусиран на умјетничке, документарне и студентске филмове, уређена су два сликарска атељеа у којима мислимо организовати резиденцијалне програме, а поводом обиљежавања 90 година Банског двора отворена је репрезентативна стална изложбена поставка из доба Врбаске бановине коју чине експонати и драгоцјена породична заоставштина бана Тодора Лазаревића. Бански двор је 2018. године покренуо Интернационални музички фестивал “Јесења соната” и фестивал џез музике “Интим џез фест”, који су у претходних шест година угостили нека од најзначајнијих имена умјетничке и џез музике данашњице, те имали снажан одјек на регионалном и интернационалном нивоу. С поносом истичемо и чињеницу да је наша установа већ шест година домаћин и партнер регионалног књижевног фестивала “Императив”, који је такође препознатљива и кредибилна регионална манифестација из области књижевности.

ГЛАС: Колико је све наведено важно уопште за културу у Републици Српској?

МАТОВИЋ: Кроз организацију висококвалитетних културних садржаја, покретање нових сцена за културне намјене, те кроз концепт који подржава високе стваралачке домете и уцртава нове продукцијске и организационе стандарде, Бански двор је етаблиран као  регионално препознатљив културни центар, који квалитетом и интензитетом рада на најљепши могући начин, кроз културу и умјетност, доприноси културној и глобалној афирмацији Бањалуке и Републике Српске.

ГЛАС: С обзиром на то да сте диригент женског камерног хора “Бањалучанке”, који је  и ове године освојио значајну међународну награду  на такмичењу у Италији, шта бисте рекли да је тајна таквог успјеха?

МАТОВИЋ: Хором “Бањалучанке” диригујем деветнаест година и могу рећи да смо у тим првим годинама прешли трновит и мукотрпан пут до стасавања у ансамбл који је спреман за међународну такмичарску сцену. Један од највећих квалитета нашег ансамбла, на шта сам као педагог веома поносан,  је чињеница да смо изградили један изузетно хармоничан и здрав колектив у којем сви функционишемо као једна велика и сложна породица. У мјесецима пред такмичење, чести су случајеви да имамо и пет или шест проба седмично, што најбоље говори о томе колика су одрицања и посвећеност потребни да би се стигло до врхунских резултата. Овогодишње  реномирано такмичење “Ин Цанто Сул Гарда” које се одржало у италијанском граду Рива дел Гарда окупило је 16 хорова из 12 земаља свијета због чега је освајање златне медаље и побједа у категорији традиционалне музике за нас веома значајна,  поготово ако имамо у виду чињеницу да  је почетком ове године дошло до велике смјене генерација у ансамблу. 

ГЛАС: Шта је најважнија одлика “Бањалучанки” и циљ рада и дјеловања?

МАТОВИЋ: Рад са “Бањалучанкама” доживљавам и као мисију јер смо у протеклом периоду успјели да анимирамо и хорској музици приволимо значајан број оних који су имали предрасуде о хоровима и вокалној музици уопште. Вјерујем да је стилски и жанровски  разноврстан репертоар нашег ансамбла још једна битна одлика  хора “Бањалучанке”. Данас немате баш пуно хорова који се подједнако добро сналазе у различитим жанровима, а распон репертоара нашег ансамбла се креће од композиција старих мајстора ренесансе, па преко музике класицизма и романтизма сеже све до веома сложених дјела савремене музике и ефектних аранжмана и ауторских композиција заснованих на нашем традиционалном мелосу. “Бањалучанке” су већ неколико пута окупиле око три хиљаде посјетилаца на концертима одржаним на љетној сцени тврђаве Кастел. У претходних десет година хор је остварио најзначајније резултате у својој историји освојивши златне медаље на такмичењима у Линцу, Амстердаму, Венецији, Будимпешти, Валети, Барселони, Магдебургу, Каламати, два олимпијска сребра на хорским олимпијадама у НР Кини и Сједињеним Америчким Државама. Највећи успјех у историји хора представља освајање три узастопне олимпијске златне медаље на свјетским хорским олимпијадама у Риги, Сочију и Јужноафричкој Републици. Захваљујући овим резултатима женски камерни хор “Бањалучанке” је уврштен на званичну ранг-листу педесет најбољих камерних хорова свијета Свјетске хорске асоцијације ИНТЕРКУЛТУР.

ГЛАС: Шта “Бањалучанке” очекује идуће године?

МАТОВИЋ: У 2024. години хор очекује веома амбициозна концертно-такмичарска сезона, а наше жеље су учешће на значајним  такмичењима у Риму и Лисабону, те учешће на Свјетској хорској олимпијади на Новом Зеланду.

Успјеси и планови

ГЛАС: У овој години били сте веома активни и као композитор –  какви су планови за наредни период?

МАТОВИЋ: У 2023. години указана ми је привилегија и част да се премијерним  извођењем моје композиције за мјешовити хор “На Врачару” заврши концертни програм “Васкршњег концерта” у крипти Храма Светог Саве у  Београду.  У питању је композиција посвећену Храму Светог Саве, за коју је изузетан текст написао Младен Ковачевић, парохијски ђакон при Храму Светог Саве. На такмичењу у Рива дел Гарди успјешно је премијерно изведена и моја нова композиција “Фолклорне скице”. Поред стварања дјела умјетничке музике и у овој години сам настојао да не занемарим мој омиљени музички жанр – музику за  дјецу. Посебно ме чини срећним наставак сарадње са редакцијом дјечијег часописа “Јежурко” за који сам до сада компоновао близу двадесет тематски разноврсних композиција за дјецу предшколског и млађег школског узраста. Кад су у питању планови за будућност, поред новог циклуса композиција за женски хор под називом “Вретено”,  завршавам компоновање новог вокално-инструменталног дјела  “Рађање” за солисту, хор и оркестар, а у 2024. години  у плану је реализација једног великог ауторског концерта са значајним гостима, те објављивање ауторског компакт диска “Рекапитулација” са изабраним композицијама и пратећом нотографском публикацијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.