Младен Матовић, композитор и диригент хора Бањалучанке: Бањалучанке су велика сложна музичка породица

То очекује и све оне који дођу на концерт који "Бањалучанке" 21. јуна одржавају са посебним поносом јер пјевају вјерној публици у част 40 година од оснивања и успјешног рада ансамбла.

Композитор и диригент хора Младен Матовић најавио је оно што публика већ зна да је очекује, спектакл. Концерт је пажљиво припреман пуних шест мјесеци и у репертоарском смислу понудиће стилску и жанровску разноврсност по којој су "Бањалучанке" постале препознатљиве на својим концертним наступима широм региона. Са Матовићем смо у сусрет концерту разговарали о концепту концерта, али и о томе како постати члан њиховог ансамбла, мјесту хорског пјевања на нашим просторима...

* ГЛАС: Младене, чиме ћете то обрадовати публику на Кастелу, под ведрим небом?

МАТОВИЋ: Концептуално, концерт ће бити подијељен у три дијела тако да ћемо у првом дијелу чути неколико веома захтјевних композиција умјетничке музике од периода ренесансе па све до савремених аутора 21. вијека, у другом дијелу хор ће се представити избором композиција из богате ризнице традиционалне музике Балкана, док ће трећи дио обухватити популарнији репертоар и публици понудити својеврсни музички времеплов сачињен од хорских обрада великих свјетских хитова поп-рок и филмске музике.

* ГЛАС: Свој краћи самосталан наступ имаће и чланице  прве генерације хора?

МАТОВИЋ: Тако је. А куриозитет рођенданског концерта хора представља чињеница да ће се на њему окупити велики број чланица свих досадашњих генерација "Бањалучанки", које ће на крају концерта заједно извести неколико композиција. Концерт ће бити обогаћен подршком гудачког оркестра и великог броја инструменталиста и солиста јер нам је жеља да направимо још једну ноћ за памћење, достојну јубилеја.

* ГЛАС: Како би Ваше богато искуство и образовање описало тај пут до квалитетног хорског пјевача? Како се постаје члан женског камерног хора "Бањалучанке"?

МАТОВИЋ: Музички слух је једина и основна предиспозиција коју треба да испуњава потенцијални члан хора и тешко да се нешто може урадити са онима који имају проблем с тим, поготово кад су у питању одрасле особе. С друге стране, ја лично не инсистирам на било каквом претходном искуству, техници пјевања или формалном музичком образовању - све је то посао диригента и сваки потенцијални члан прије свега треба да искрено воли хорску музику и пјевање у хору. У том смислу мислим да је један од највећих квалитета хора "Бањалучанке", што као педагог сматрам својим понајвећим успјехом, чињеница да смо изградили један изузетно хармоничан и здрав колектив у којем сви функционишемо као једна велика и сложна породица. Истовремено, поносан сам на чињеницу да смо у хору успјели да развијемо висок степен колективне одговорности и самосвијести и код нас се увијек врло добро зна шта је приоритет. У мјесецима пред такмичење, чести су случајеви да имамо и пет или шест проба седмично, што најсликовитије говори о томе колика су одрицања и посвећеност потребни да би се стигло до било којег резултата.

* ГЛАС: Да ли, како неки тврде, хорско пјевање на нашим просторима данас има више активних учесника него слушалаца?

МАТОВИЋ: Када су у питању концерти женског камерног хора "Бањалучанке", посјећеност наших наступа у Бањалуци и региону је одавно превазишла капацитете домова културе и позоришних сала, гдје најчешће наступамо. Ја лично рад женског камерног хора "Бањалучанке" доживљавам на неки начин и као мисионарски јер смо у протеклом периоду успјели да анимирамо и "хорској музици приволимо" значајан број оних који су имали предрасуде о хоровима и вокалној музици уопште. Мислим да је стилски и жанровски веома разноврстан репертоар нашег ансамбла једна од најзначајнијих одлика нашег хора. Данас немате баш пуно хорова који се подједнако добро сналазе у различитим жанровима. Када говоримо о проблемима посјећености, могло би се рећи да многи хорски ансамбли гријеше у начину представљања свог рада, занемарујући чињеницу да је ово 21. вијек и да су се ствари мало промијениле у протеклих тридесетак година. Многи од њих имају тзв. "дежурне репертоаре" и начин промоције који је одавно превазиђен у односу на потребе и вријеме којим данас располаже потенцијални посјетилац концерта хорске музике.

* ГЛАС: Како оцјењујете тренутну хорску сцену Бањалуке и Републике Српске?

МАТОВИЋ: Бањалука је одувијек била позната по квалитетним хорским ансамблима и не постоји тек тако изрека "кроз Бањалуку не пјевај". Поред Бањалуке, имамо и веома квалитетне ансамбле у Бијељини, Источном Сарајеву и Приједору и апсолутно стојим иза констатације да су се наши хорови у протеклих десет година показали као понајбољи амбасадори културе и умјетности Републике Српске. Иначе, музичка култура у Бањалуци је као и у многим другим крајевима данашње РС управо започела свој развој кроз оснивање пјевачких друштава при Српској православној цркви, крајем деветнаестог вијека, а управо су захваљујући активностима првих хорских ансамбала створене базичне претпоставке за развој музичке културе на нашим просторима.

Успјех и мотивација

* ГЛАС: Ви сте као релативно млад умјетник постигли врхунске резултате као композитор и диригент. Да ли толика признања и награде на међународном плану могу довести до засићења и пада мотивације или је обрнуто?

МАТОВИЋ: У мом случају ситуација је потпуно обрнута и мислим да се никада нећу уљуљкати и престати радити, шта год у животу постигао. Такав сам какав сам, стално се такмичим са собом и што више радим, све више сам заинтересован за нешто ново у чему се још нисам окушао. Не знам колико је то добро за мене, али никада нисам до краја и у потпуности задовољан и стално тежим ка бољем, савршенијем и узвишенијем. И дан-данас, након толико освојених награда и концерата, ја се увијек осјећам као да сам на неком почетку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.