Младен Бундало, о мултимедијалној изложби “Доласци-поласци”: Кроз рад одржавам везу са овим крајевима

Казао је то умјетник Младен Бундало говорећи о мултимедијалној поставци “Доласци-поласци”, а која ће бити отворена сутра у 19 часова у МСУРС. Публика ће моћи да погледа изложбу до 30. новембра.

- Ова тема је инспиративна и мене наводи на промишљања њених различитих нивоа, чиме се у радовима и бавим. Доласци и поласци су комплексан процес који нам отвара спектар и емоција и искустава, али их свако на свој начин пролази и тумачи - додао је он.

ГЛАС: Човјеку тешко падају одласци, селидбе, помјерање из оне тачке у којој смо до јуче имали ослонац. Међутим, какви су то преокрети у човјеку који доводе до тих великих промјена у смислу одласка из државе и промјене досадашњег начина живота?

БУНДАЛО: Искуство миграције јесте трауматично, нађете се у новој средини, без познатих лица гдје се не говори ваш језик, гдје су друштвене норме другачије и све то захтијева сложен процес прилагођавања и проналаска свог мјеста у том новом контексту. Промјене су присутне и могу бити тешке, али не морају нужно бити негативне. То искуство доноси и нову снагу, тјера вас да излазите из зоне комфора, да освајате нова знања и искуства, што је свакако позитивна страна која вас на неки начин и тјера да се развијате као особа. Због тога и моје искуство миграција, живота у Бриселу, је изузетно живо и ја се тамо враћам да живим.

ГЛАС: Јесу ли нама као народу миграције неминовне?

БУНДАЛО: Миграције су присутне кроз вијекове, то су процеси који постоје кроз историју цивилизације. Различите околности диктирају кретања људи, било да се ради о економским, друштвеним, еколошким или неким другима процесима - и оно је присутно на глобалном нивоу. Можда би се прије могло причати о околностима које до миграције доводе, него о њиховој неминовности.

ГЛАС: Како сачувати идентитет и не изгубити себе у свим тим одласцима и доласцима?

БУНДАЛО: Одговор на ово питање зависи од случаја и околности у којима се одлазак дешава, па и од живота каквог у том одласку пронађемо. Моје искуство живота у дијаспори почиње одласком на мастер студије у Брно, али ме за овај крај и даље вежу људи, породица, пријатељи, искуства која су ме формирала. Теме мог краја и људи су ми и даље битни, тјерају ме на промишљање и истраживање и још сам у контакту са културном сценом региона. Кроз свој рад одржавам везу са овим крајевима.

ГЛАС: Да ли у својим радовима покушавате на неки начин да сачувате оно што је карактеристично искључиво за подручје одакле потичете, обичаје и слично?

БУНДАЛО: Не могу рећи да је то мотивација која стоји иза мојих радова, али ми неки од феномена, феномени коју су карактеристични за нас, а који утичу на мене, у сваком случају јесу инспиративни и тежим да их кроз своју умјетничку праксу испитам и схватим. Једним од њих се и бавим и представљам га на поменутој изложби.

ГЛАС: С обзиром на то да живите на релацији Брисел - Приједор можете ли нам пренијети Ваше импресије о функционисању културно-умјетничке сцене у Бриселу? Можемо ли успоставити паралелу са том сценом и оном код нас, у смислу на шта би­ требало да се угледамо?

БУНДАЛО: Тешко је повући паралеле, будући да Белгија има новца и самим тим способнија је да подржи продукцију и презентацију умјетничких радова. Брисел је динамичан град и умјетницима се нуде пуно веће могућности, више је простора за излагање, подршке за продукцију. Иако је државно уређење компликовано и Белгија је подијељена у смислу говорних заједница па су и културни грантови одвојени на исти начин, стандард живота је висок и умјетници имају довољно могућности да не морају бити оптерећени тим компликацијама.

ГЛАС: Које теме би се, према Вашем мишљењу, требало више да обрађују кроз умјетност?

БУНДАЛО: Свако треба да има слободу да пронађе своје поље интересовања, истражује га, промишља га и да у томе буде храбар и излази из зоне комфора. И у тим различитим приступима, темама, богати се и умјетничка сцена.

Филм

ГЛАС: На чему тренутно радите, припремате ли још нешто?

БУНДАЛО: Након изложбе у МСУРС настављам са радом на филму “Сваки пут кад одеш, поново се рађаш”, који се бави обичајем проливања воде за срећан пут. Дио истраживања ове теме, на који ме инспирисала моја бака која сваки пут за мном пролива воду, биће приказан и на изложби. Такође, очекује ме завршетак рада на умјетничкој књизи која прати изложбу “Доласи-поласци” и која ће бити промовисана током њеног трајања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.