Мирко Демић, добитник награде Меша Селимовић, за Глас Српске: Писци живе на маргини друштва

Александра Глишић
Мирко Демић, добитник награде Меша Селимовић, за Глас Српске: Писци живе на маргини друштва

Крагујевац - Сви који желе да сазнају шта крију "Ћутања из Горе" могу то да учине читајући истоимени роман Мирка Демића, добитника награде "Меша Селимовић".

Писац, који је добитник вриједног признања равноправно са Владиславом Бајцем, награђеним за "Хронику сумње", не крије да је изузетно почаствован.       

- Меша Селимовић је велики ауторитет, а и ова награда је специфичан начин, јер о добитнику одлучује 55 критичара. Доживљавам је као неку врсту корективног фактора НИН-овој награди, где сам био потпуно игнорисан - каже Демић, чији је роман "Ћутања из Горе" дио петокњижја које чине "Молски акорди", "Атака на Итаку", "Трезвењаци на пијаној лађи" и По(в)ратнички реквијем".

Иако је објављена шест мјесеци прије проглашења награде "Меша Селимовић", књига је тек сада постала интересантна и читаоцима и критици.

- То је на неки начин тужно јер немамо књижевну јавност која би из мора књига извукла оне најважније. Зато су награде са једне стране сатисфакција за аутора, а са друге стране грехота је и штета што су оне једини сигнал потенцијалним читаоцима - сматра писац који у колекцији својих признања има и Андрићеву награду. 

Живи и ствара у Крагујевцу, а подсјећа да су у Београду "и нож и погача", односно извор књижевне моћи и они који одлучују да ли је то што пише вриједно.

- Писци су данас практично на маргини друштва, то што они раде је битно веома малом слоју људи, што је трагедија књижевности. Она је маргинализована намерно или случајно, али заслужује далеко већи простор и у медијима и у свакодневном животу. Бавити се књижевношћу у нашем времену је потпуно донкихотовски посао и лудост. Али то је мој избор. Без књига не могу, без писања можда и могу - признаје Демић.

Ново признање драго му је због теме којом се бавио у књизи. 

- У једном тренутку сам се уплашио да тема о страдању Срба у Хрватској више никога не занима, чак ни када је то књижевност. Хтео сам да кроз тих пет књига илуструјем дубину те трагедије - објашњава Демић, који сматра да је сумња пратилац свих креативних људи.

Морате, каже, сумњати да би вас то тјерало да будете што концентрисанији, дјелотворнији и упућенији у тему којом се бавите.

- И Мешу је сумња пратила све до тренутка док није схватио да се од тога може створити поетика. Његова највећа два романа су управо препуна сумње и она их практично твори - подсјећа Демић.

Нови рукописи

- Радим на неколико нових рукописа и имам готово припремљену збирку приповедака. Нећу да журим, треба дати простора књизи "Ћутања из Горе" да живи и морам је испратити јер сада интересовање за њу постаје све веће - каже Мирко Демић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана