Мирела Предојевић за “Глас”: Жељела бих да сваки град има позориште

Рекла је то за “Глас Српске” глумица Мирела Предојевић, објашњавајући шта јој значи награда освојена за улогу сестре Речед у представи “Лет изнад кукавичијег гнијезда” Градског позоришта Приједор, на фестивалу “Нови тврђава театар” у Чортановцима. Талентована глумица каже да награде наравно нису главно мјерило глумачког заната, али јесу значајно признање за уложени труд у освајању нових карактера. 

- Врло често се деси да се предамо послу, идемо из улоге у улогу и не осјетимо како вријеме брзо пролази, док смо ми стално у журби или у неком будућем задатку. Не стигнемо уживати у томе што сада имамо. Зато мислим да је битно направити малу паузу и сагледати шта смо до сада постигли и наравно да будемо захвални на свему постигнутом - рекла је Предојевићева.

ГЛАС: Тумачите лик окрутне, бескомпромисне и безосјећајне сестре Речед, што је био сигурно велики глумачки задатак, када се зна да је у питању једна од најпознатијих рола у историји филма и театра. Шта је то што Вас је подстакло да се саживите са овом улогом?

ПРЕДОЈЕВИЋ: Као и свака улога коју сам до сада радила тако је и ова морала да прође кроз мене, да се у некој тачки сретнемо и саживимо једна са другом. Средства која користим су различита и зависе од улоге коју креирам. Углавном посложена су по сличном принципу, на неки мој начин који сам створила свјесно или несвјесно кроз године рада, учења, посматрања, слушања... Просто онако како сваки глумац гради свој лик, приступајући му на себи својствен начин. Код сестре Речед ме највише провоцирало да докучим зашто је она таква? Који су кључни моменти у њеном животу утицали на њу да постане таква, шта ју је обиљежило, емоционално осакатило, а шта јој је помогло да ојача. И шта за њу значи бити јака. Јер она себе не види као што је виде гледаоци, она не мисли да је лоша особа, већ управо супротно - сматра да чини добро дјело и дубоко вјерује у то. И да ли она нема емоције или их вјешто крије. Како се понаша када је нико не гледа. Да ли је огрезла у једну крајност, да ли је слијепи послушник система у који вјерује. Све су ово питања која сам себи постављала да бих дошла до сазнања каква је заправо жена, моја сестра Речед. Тај ужитак у проналажењу одговора на ова и слична питања ме свакодневно подстицао на рад и самим тим на саживљавање са улогом. Оваква улога јесте велики задатак и одговорност. Сестра Речед је већ виђена, маестрално одиграна и награђена “Оскаром”. Ту је битно да глумац не упадне у панику, да се не уплаши како не може урадити боље од већ виђеног. Затим је важно присјетити се да сви ми дајемо своје виђење лика којег тумачимо и да не постоје два потпуно идентично креирана лика. Имајући ово у виду препустила сам се задатку и вјеровала у сестру Речед.

ГЛАС: Колико је тешко бити емоционално дистанциран од ове роле, једног од најмрачнијих ликова у историји драме, недавно чак проглашеним најбољим женским негативцем у историји?

ПРЕДОЈЕВИЋ: Јако тешко и у исто вријеме веома лако. Тешко, јер сестра Речед и ја немамо ништа заједничко. Лако је, јер је редитељ на првој проби рекао да ми причамо своје виђење, своју верзију “Лета изнад кукавичијег гнијезда”, а основну грађу црпимо из истоименог романа Кена Кизија. То је драматург Јелена Палигорић Синкевић успјешно урадила. Урадила је превод књиге и драматизацију посебно за наш ансамбл. Ми дакле нисмо радили по већ постојећим преводима и драматизацији и нисмо се ослањали на филм, што је мени посебно драго, јер ме књига одушевила и на неки чудан начин запосјела. Наиме прије него што смо добили драматизован текст и прије него што смо добили подјелу улога ја сам ишчитавала књигу. Прочитала бих двадесетак страница и након тога затворила књигу и оставила са стране и само сам понављала: “Ова сестра Речед је грозна, да ли је могуће да оваква особа постоји..., одвратна је...”, затим опет прочитам двадесетак страница и поново морам да оставим књигу, јер је све толико описано до детаља да можете да осјетите атмосферу и судбине сваког лика и те сестре, која је јако иритирајућа. Хоћу рећи да ми је са те стране било лако радити, јер су одговори скривени у књизи. Само их треба знати прочитати.

Оваква улога истроши. Другачије је него када играш, на примјер, комедију у којој је лакоћа, уживаш заједно са публиком која се смије. Док играш на сцени, ти си то што ти је задатак да играш, а након одигране представе враћаш се свакодневним обавезама, с тим да си срећан јер си креирајући на сцени осјетио чар игре и могућност уживања и у оваквим улогама.

ГЛАС: На овом комаду радили сте са Дамјанцем, искусним редитељем, судећи по реакцијама публике и критике тај процес ансамбл-редитељ је протекао у добром тону?

ПРЕДОЈЕВИЋ: Јесте. Поред тога што је редитељ Горан Дамјанац предаје на Академији умјетности у Бањалуци, тако да му је педагогија позната и блиска и средства која користи у раду са глумцима нису агресивна, нема галаме и притисака, као што се нажалост зна десити у неким пројектима.

Ми смо радили лагано и без тензија. Знате, мени је то јако битно, јер сматрам да се добра креација ствара у угодној атмосфери. Осим тога Дамјанац не исцрпљује глумца преко његових крајњих граница и од њега тражи онолико колико сам жели да да.

ГЛАС: Позоришна сцена у Републици Српској се полако, али сигурно, децентрализује изван Бањалуке. Приједор, Бањалука, Источно Сарајево, Градишка..., само су дио градова у којима се развијају све јаче сцене. Из перспективе глумца како Вам изгледа данас театар у Српској и гдје га видите у наредном периоду?

ПРЕДОЈЕВИЋ: Мислим да је данас театар у изазовном положају.

Боримо се са много изазова који не зависе само од људи из струке који желе добро и напредак у театру, већ и од доста тога на шта у овом моменту не можемо утицати, нарочито не преко ноћи. Да бисмо нешто промијенили треба да буде промијењен поредак ствари, доста тога, између осталог треба да постоји добар дугорочни план у који ће бити укључени многи сегменти друштва, што захтијева вријеме, стрпљење, финанцијску и друге врсте подршке. Без тог плана тешко је рећи шта може бити. Могу само рећи да сам јако срећна када видим моје колеге како играју, дајем им подршку на све начине. Првенствено гледајући представе, дијелећи утиске, ширећи причу било усменим путем као некада или преко друштвених мрежа... Искрено се радујем сваком успјеху нашег глумца и наших театара. Моја жеља је да сваки град има своје позориште и наравно вјерну публику. Не само град, зашто не и свака општина.

ГЛАС: Широј публици сте најпознатији по улози Бранкице у популарној хумористичкој серији “Добро јутро, комшија”, која се годинама успјешно емитује на ТВ екранима. Иако се ове улоге олако отписују као популистичке, комедија је јако захтјеван жанр, а судећи по реакцији гледаоца, уболи сте праву хумористичку жицу овом ролом?

ПРЕДОЈЕВИЋ: Хвала на комплименту. Да, то је моћ коју имају масовни медији, да смо ми глумци много ближи ширем кругу публике. За разлику од позоришта које је, хтјели ми признати или не, резервисано за мањи број људи и које само по себи носи неке друге чари. Лик Бранкице је само мали дио лепезе коју ја као глумац умијем да покажем. Прихватила сам је као један у низу глумачких задатака. Градећи овај лик нисам имала узора, доста сам измаштавала и признајем, у почетку сам се питала да ли сам добро урадила посао. Све док нисам, сасвим случајно, упознала жену која личи на моју Бранкицу. Буквално се облачи, шминка и карикира као Бранкица, само је ето њена боја косе другачија. Наравно остала сам затечена, али ми је то дошло као потврда да је све могуће. Ми врло често кажемо да се невјероватне ствари чешће догађају у животу, а мање на сцени у позоришту. Исто тако на почетку нам је невјероватно звучало да ће наши ликови и серија бити толико популарни. То нико од нас није очекивао. Као што нисмо очекивали да ће толико дуго трајати. То је показатељ колико је битна та релација између глумца и гледаоца и колико је у нашем занату битан тај фактор среће и да нисмо до краја сигурни како ће нешто изгледати све док публика не да свој суд.

ПЛАНОВИ

ГЛАС: Може ли Вас публика очекивати у неким новим представама и серијама?

ПРЕДОЈЕВИЋ: Наравно. Свакако прије свега у мом матичном позоришту. Настављамо снимање “Добро јутро, комшија”. У плану је један самостални пројекат. Говорим често поезију на разним културним догађајима. Поред тога постоје планови које не бих да дијелим док не буде завршена реализација. И наравно радујем се свим пројектима који предстоје и онима који ће тек услиједити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.