Милутин - Мима Караџић: Цијелог живота пењем се на небо

Рођен је 9. априла 1955. године у Бијелом Пољу. Глуму је студирао и дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Свој глумачки првенац имао је у серији "Седам секретара СКОЈ-а", да би до сада одиграо велики број позоришних представа, али и филмова и ТВ серија. Оснивач је продукцијске куће "MMPRoduction" из Будве, пишу Незавине новине.

Овај глумац и продуцент, који је у својој досадашњој каријери снимио више од 60 филмова и 25 серија, каже да воли да долази у Бањалуку, као и да га на наш град увијек подсјећају Врбас и баште оближњих кафића, у којима воли да проводи вријеме са драгим људима.

Додаје и да му прија друштво лијепих жена, којима је град на Врбасу богат.

НН: Први пут са серијом "Будва на пјену од мора" потписујете се и као продуцент. Због чега сте се одлучили на овај корак у каријери?

КАРАЏИЋ: Постао сам продуцент да бих омогућио мом брату Милану и себи да радимо свој посао. Нисам ни у једном другом филму или серији продуцент него у нашим. Трудим се да створим све услове да омогућим да нешто снимамо. Из тог разлога сам постао продуцент, иначе, не би ме занимало да се бавим тиме. Мучан је то посао у данашње вријеме.

НН: Како објашњавате то да је серија "Будва на пјену од мора" постигла огроман успјех у свим постјугословенским државама?

КАРАЏИЋ: Будући да говори о проблемима са којима се мање-више суочавају сва постјугословенска друштва у транзицији, серија "Будва на пјену од мора" на неки начин блиска је свима нама. Не могу да вам опишем колико се људи свакодневно јавља из Сплита, Љубљане, Бањалуке или Сарајева како би с нама подијелили утисак да Саво Бачић, лик који тумачим у серији, живи ту с њима, у њиховим срединама.

Поред приче о локалном тајкуну Саву Бачићу, у серији "Будва на пјену од мора" имате паралелну причу о љубави, о међупородичном сукобу, о корупцији, о јазу између богатих и сиромашних. Дакле, о свим проблемима који, кажем, потресају и који ће, нажалост, још дуго потресати сва наша друштва.

НН: Какви су даљи планови што се тиче те серије?

КАРАЏИЋ: У септембру или октобру ове године би требало да наставимо снимати нове епизоде, вјероватно ће бити и неких нових глумаца.

НН: Стеван Копривица пише, Милан режира, а Ви глумите. Ово је већ познат "сценарио" када је у питању "Будва на пјену од мора". Доказујете ли тиме да тим који добија не треба мијењати?

КАРАЏИЋ: Чињеница је да смо нас тројица уиграна екипа, јер одавно и континуирано сарађујемо, не само на телевизији већ и у позоришту. Заједнички смо промишљали на многим представама и у серијама.

НН: На посебан начин сте се опростили од позоришта, након 27 година, да ли Вам је жао што не играте више на позоришним даскама?

КАРАЏИЋ: Не, немам времана за позориште, а волим из сваке емотивне везе, из града или посла да одем на најбољи могући начин. Отишао сам када сам могао најбоље да играм. У "Атељеу 212" сам имао своју публику, а онда ми просто није више било до плате. Рекао сам: "Ако будем играо, играћу по позиву, али уз неке услове које ћу ја да постављам."

Са друге стране, хоћу да радим још неке ствари у животу.

НН: Много радите са младим глумцима, да ли сматрате да је њима лакше него што је било Вама када сте почињали?

КАРАЏИЋ: Мислим да су млади људи увијек интересантни, јер су амбициозни, нови, јер их не познајете. Млади партнер, колегиница или колега су увијек интересантни. То је као љубавница, тешко те може изненадити жена у браку или колегиница с којом радиш 20 година.

НН: Са млађим братом Миланом Караџићем, редитељем, радите на много пројеката. Да ли можда понекад долази до неких конфликата током снимања?

КАРАЏИЋ: На послу сам изузетно експлозиван, посебно кад радим с Миланом. Обојица смо такви. Деси нам се да радимо пробе или снимања и да се само нас двојица закачимо. Ипак, то је увијек уродило плодом, и та наша свађа претворила би се у нешто креативно. Али све те свађе рађају се из жара.

НН: Привлачи ли Вас интернационална каријера?

КАРАЏИЋ: Никада у животу. Био сам једном у Аустралији и Италији. Занима ме само овдје гдје сам ја Мима Караџић, дакле, на нашем говорном подручју. Да ја идем да се доказујем у Америци, да будем један од 7.000 глумаца који желе да прођу кроз кадар, не занима ме уопште. Тамо се мора пристати на много шта, ја нисам такав човјек.

НН: Шта Вам је био највећи изазов у дугогодишњој каријери?

КАРАЏИЋ: Изазов је када уђете у нешто непознато. О глуми никад ништа нисам знао у теоретском смислу. Кад уђем у нешто што не знам и борим се с тим, то је нешто фантастично. Цијелог живота пењем се на небо или макар покушавам.

НН: Какви су планови за наредни период?

КАРАЏИЋ: Тренутно траје писање сљедећих 20 епизода за серију "Будва на пјену од мора", које ће бити снимане некад у септембру или октобру. Али већ у мају и јуну радићемо још једну црногорску комедију и једну мању серију.

НН: Шта волите да радите за своју душу?

КАРАЏИЋ: Волим изласке уз добро вино, дружење са финим и културним људима или да спремим неку храна у стану па да позовем пријатеље. Волим путовања, али она спонтана.

НН: Као и у филму "Горчило - Јеси ли то дошао да ме видиш", и у истоименој представи, веома популарној почетком деведесетих, тумачили сте лик Горчила, па можете ли да направите разлику?

КАРАЏИЋ: Представа настала у београдском Дому културе Студентски град заиста је, почетком деведесетих, биљежила огроман успјех на гостовањима широм земље. Као и након гледања филма, људи су тих година из позоришта излазили ваљајући се од смијеха. Тотално је другачије играти у представи и у филму.

НН: Рекли сте да је снимање филма трајало 24 дана, па како сте за тако кратак период успјели да направите овако урнебесну комедију?

КАРАЏИЋ: Сакупили смо средства која су била таква да смо снимање морали да завршимо за 24 дана. Редитељ је од самог старта знао шта тражи и шта жели. Од прве клапе до премијере прошла су само три месеца, што мислим да је рекорд на нашим просторима. Успјели смо тако што смо радили по 12-13 сати дневно и имали око себе екипу која је вјеровала у пројекат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.