Милош Аврамовић, режисер “Јужног ветра” за “Глас Српске”: У свијету криминала не постоји срећан крај

Наша омладина је много паметнија него што неки желе да признају и гледају “Јужни ветар” на прави начин. Као филм, серију, и ништа више.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” режисер Милош Аврамовић, чија серија “Јужни ветар” је, након успјеха истоименог филма, дошла на врх љествице најгледанијих телевизијских серија у Србији, а и у региону.

- СФРЈ више не постоји, филм више није пропаганда у рукама државе, и ми нисмо дужни да правимо образовни програм. Као у правом свету, тако се и у “Јужном ветру” свако бори за себе, али за разлику од осталих, Мараш и екипа имају нешто што их разликује. То је лојалност, пријатељство, неки кодекси у том свету које стављају изнад новца и личних амбиција - додаје Аврамовић.

ГЛАС: Иако је приказан свијет криминала, кодекси понашања и правила игре су другачији. Зашто код Ваших јунака није толико истакнут дисциплинован приступ оданости, на какав су у приказу мафије и криминала гледаоци можда навикли?

АВРАМОВИЋ: Зато што је ово Балкан и то једноставно не постоји. Ако постоји, то се своди на принцип појединца, а не организације. Та дисциплина и оданост не постоје више ни на Сицилији, а колико видим, ни на филму. Не знам где су то гледаоци навикли, можда гледајући “Кума”, али ја се не бавим филмом да бих приказивао публици нешто што је већ гледала или очекује да види. Мараш и екипа се, за разлику од других кланова, држе одређених кодекса и правила.

ГЛАС: Ипак, јунаци, као и слични људи у стварном свијету, након свега што раде, имају у позадини нешто за шта то раде - породицу и блиске људе. У позадини мрачног свијета налази се свјетло, као нада да нису сви тако сурово лоши као што често изгледа?

АВРАМОВИЋ: Тако је. Моје лично убеђење је да свако заслужује другу шансу. Тако и Мараш и његова екипа из “Јужног ветра”, свако на свој начин, покушавају да у свој живот пусте неки траг светлости, да направе неку равнотежу између добра и зла. Као на клацкалици са Црвеним. Свако од њих потајно жели да једног дана каже себи да је њихов живот, и поред свега, био вредан човека и да је задржао бар неки минимум људскости и достојанства.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам откријете о оквирима приче коју припремате за наставак филма и серије? Постоји ли у читавој тој причи срећан крај?

АВРАМОВИЋ: У том свету не постоји нешто што је срећан крај. То је најбоље срочио један од саговорника у пројекту “Видимо се у читуљи”, тај живот није ништа добро, само робија, бол и патња. Што се тиче заплета филма који спремамо, не могу ништа посебно да откријем, а да не покварим доживљај публици. Оно што могу да откријем је да се Ненад Мараш вратио из Америке и да ће у највећем фокусу бити однос два брата.

ГЛАС: Да ли сте, након успјеха филма, очекивали овакву гледаност и успјешност серије?

АВРАМОВИЋ: Очекивао сам велику гледаност, али овакав “хајп”, искрено, нисам. Мислим да су људи препознали труд и ниво који смо желели и достигли у драматургији и стилу. Препознали су језик којим се обраћамо, и проблеме који нас муче, који муче цео Балкан. Серија је најгледанија у целом региону, а да званично није откупљена или приказана по земљама. Не знам како се људи сналазе, али сваки дан добијамо на стотине, хиљаде порука из целог света.

ГЛАС: Да ли бисте рекли да повлађујете публици и колико је то добро или лоше чинити?

АВРАМОВИЋ: Не повлађујемо публици и никада то нећемо радити. Радићемо оно што ми мислимо да треба, свидело се то неком или не. Доста фанова је било разочарано неким нашим одлукама, али их прихватају и настављају да нас гледају и подржавају. Милош Тимотијевић је добијао претње због мале љубавне геј сцене. Али ја одбијам тај дискурс повлађивати или не, и да ли је то добро или није. Публика није глупа, и ја ценим њихово мишљење. Знају они добро шта им се и због чега свиђа. Свака калкулација и манипулација је погрешна и не води никуда, бар не дугорочно. Ми смо искрено и храбро ушли у ово. Испоставило се да ми и публика говоримо истим језиком. Да се добро разумемо.

ГЛАС: Како, уопштено, гледате на продукцију серија у Србији и региону у посљедњих неколико година. Колико идемо у корак са свјетском продукцијом (ако уопште има смисла поредити) и да ли је примјетно значајно побољшање у квалитету?

АВРАМОВИЋ: Ниво и квалитет продукције се подиже. Узрок раста и квалитета продукције је у томе што први пут имамо назнаке трајне и озбиљне тржишне конкуренције и борбе између емитера и финансијера. То је здрава и плодна атмосфера за стварање разноврсних садржаја који могу по квалитету да прескоче границе Балкана. Квалитет и таленат смо увек имали, увек је био проблем у новцу. Да би нешто изгледало светски, мора светски и да се плати. Математика је једноставна и неумољива.

ГЛАС: Свијет сада живи неизвјесно, пандемија је утицала на сваку сферу човјековог дјеловања, па самим тим и на умјетност и културу. Како вратити умјетности и култури живот након свега овога?

АВРАМОВИЋ: Морамо да се фокусирамо искључиво на људе, зато што они ту уметност стварају. У највећем проблему су самостални уметници, радници у култури и на филму, хонорарци, људи који немају плату и који живе од тржишта које тренутно мирује. Мислим да све државе у региону морају да прискоче у помоћ и да пронађу начин како би им помогли да изгурају овај период и наставе са пројектима када све прође. Ако њима помогнемо и вратимо их у живот, лако ћемо вратити и уметност и културу.

Препоруке

ГЛАС: Које филмове или серије за гледање у овим данима бисте препоручили нашим читаоцима?

АВРАМОВИЋ: Фокусирао бих се на серије, зато што дуже трају и ефикасније су средство за “борбу” против изолације. Тренутно гледам ХБО серију “НулаНулаНула” по роману Роберта Савијана. Мени је одлична. Такође, препоручујем серије “Озарк” и “Животињско царство”, ко није гледао раније да надокнади градиво. И бизаран, трагикомичан “Нетфликсов” документарни серијал “Tiger King”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.