Милорад Вицановић Маза, цртач стрипова, за “Глас Српске”: Стрипови нису посао, већ уживање и задовољство

Овако је разговор “Глас Српске” започео један од најплодоноснијих стрип аутора у региону Милорад Вицановић Маза, говорећи о Салону стрипа који ће данас и сутра бити одржан у Лакташима.

- Имамо бројне госте фестивала. Ту су изложбе, стрип радионице, промоције нових издања и други догађаји који су стални дио салона - рекао је он.

ГЛАС: Оријентација салона и даље је рад са најмлађим посјетиоцима?

ВИЦАНОВИЋ: Стрип је озбиљна умјетност, као и свака друга, те тако треба да има подршку друштва, треба да ствара и едукује публику. Има будућност код нас, јер се увијек нађе неко ко воли да црта и да чита стрипове. Салон је замишљен као мјесто гдје аутори и публика треба опуштено да се друже и размјењују искуства, гдје клинци могу да уче како се стрипови стварају. Нисмо склони спектакуларним догађајима на високом нивоу и специјалним гостима, јер се то не уклапа у атмосферу и идеју салона.

ГЛАС: Дио сте пројекта адаптације књига кинеског писца Лију Цисина за француско-кинеско тржиште. Шта можете да нам кажете о тој сарадњи?

ВИЦАНОВИЋ: Издавач “Делкур” је откупио права од кинеског издавача на његова дјела, али стицајем околности Корин Бертан, моја прва уредница у издавачкој кући “Солеј”, радила је у Кини посљедњих пет година. У договору са кинеским издавачем, дошла је на идеју да уради адаптацију књига и новела једног од најпопуларнијих писаца у Кини. То је амбициозан пројекат издавања 15 албума, на којем су ангажовани и врхунски међународни аутори. Пошто смо раније имали добру сарадњу, она је позвала и мене, нудећи ми већи пројекат, који нисам могао прихватити због других обавеза, па смо договорили адаптацију новеле “Full Spectrum Barrage Jammin”. У питању је прича о трећем свјетском рату који почиње нападом НАТО-а на Русију, што је тада била футуристичка прича, а сада је постало реалност. Добио сам прилику да бирам тим, па сам позвао Марка Стојановића и Десимира Миљића. Без проблема смо испоштовали рок и стрип је завршен у марту.

ГЛАС: Колико је било занимљиво тематски искорачити из жанра алтернативне историје, у којем сте објавили највећи дио радова?

ВИЦАНОВИЋ: Очекивао сам да ће прича имати више елемената фантастике, али испоставило се да у питању реализам, али било је занимљиво радити као цртач. Било је ту и других изазова, јер је кинеско тржиште под чврстом државном контролом, па се помно води рачуна шта ће бити објављено. То је мени било понекад напорно као цртачу, јер сам морао мијењати готове табле, због цртежа карте у војном штабу или је Марко прилагођавао сценарио због помињања Хитлера. Било ми је занимљиво радити за тако специфично тржиште, али ми више одговара рад за Французе, гдје се зна ко шта ради.

ГЛАС: Од 2011. године до данас за француске издаваче објавили сте 41 албум, што је вјероватно свјетски рекорд за 11 година рада.

ВИЦАНОВИЋ: Нисам сигуран да ли је свјетски рекорд, али сам поносан на урађени посао. Поносан сам, прије свега, на пројекат “Вундервафен”, који је од два планирана стигао до 20 објављених албума у десет година. Ту су и два албума “Вундервафеновог” спин-оф серијала “Mission Secretes”. Рад на серијалу “Luftbalons” окончан је са три албума, серијал “Леди Спитфајер” са четири, а серијали “Јоур”, “USA Uber Alles”, “Space Reich” са три издања. Ту је и серијал “Индокина”, који је од три планирана стигао, на моје изненађење, до четвртог албума. Кажем на изненађење, јер се француски издавачи у посљедње вријеме окрећу мини-серијалима или причама од једног албума. Када се саберу сви моји цртачки пројекти у посљедњих 11 година, стигне се до тог броја. Но, они за мене нису само посао, већ уживање и задовољство. Чак и када одмарам од рада на стрип серијалима, ја цртам за своју душу.

ГЛАС: Да ли имате жељу да се у нечему окушате као цртач, рецимо за америчке издаваче или нешто друго?

ВИЦАНОВИЋ: Што се тиче Амера, немам превелику жељу, иако сам радио албум “Distractions” за америчког издавача, али то није класична суперхеројска прича. Оно што је моја велика и неостварена жеља јесте цртање неког класичног научно-фантастичног стрипа, чак ми је Кристоф Бек, који је видио неке моје научно-фантастичне цртеже на блогу, послао синопсис за причу, која има издавача, али када сам рекао да имам планирана четири албума за сљедећу годину, мало је устукнуо (смијех). Ипак, можда ћу направити паузу у раду за “Делкур”, како бих имао времена да реализујемо ту причу.

Издања

ГЛАС: У протеклој години објављено је више од 700 стрип издања широм региона. Ипак, међу њима је и даље мали број домаћих аутора и стрипова.

ВИЦАНОВИЋ: Да, нажалост. Чак постоји парадокс да међу тим издањима има добар дио радова наших аутора објављених у иностранству, који су након што су оригинално објављени за стране издаваче, сада “преведени” за домаће тржиште. То је посљедица чињенице да смо ми мало тржиште у свјетским оквирима и домаћим издавачима се не исплати објављивање домаћих аутора, за разлику од великих страних аутора. Такође, домаћа стрип издања за свјетско тржиште занимљива су као егзотика, за разлику од аутора, који су све више на добром гласу због талента и посвећености.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.